On je sinoć nastupio kao gost na zvaničnom otvaranju jubilarne, desete sezone našeg najvećeg instrumentalnog ansambla koji će – sva je prilika – i u ovoj imati Crnogorsko narodno pozorište kao matičnu scenu. Program večeri počeo je uvertirom za operu „Eurijanta“ Karla Marije fon Vebera. Uslijedio je Koncert za violončelo i orkestar broj 1 u a-molu Kamija Sen-Sansa u kome je Koen tumačio solističku dionicu, da bi finale večeri pripalo čuvenoj Petoj simfoniji u c-molu Ludviga van Betovena. Na mjestu dirigenta i ovog puta je bio maestro Grigorij Krasko, kome je ovo peta sezona na čelu CSO.
- Nije bilo baš lako svirati u CNP-u. Sala je manje akustična nego kod većine pozorišta, ali sam uživao svirajući u njoj. Znate, nije sve u akustici - više je u energiji orkestra, njenog dirigenta i, iznad svega, publike koja se razlikuje od zemlje do zemlje, od grada do grada. Večeras je publika bila posebno pažljiva, što me čini veoma srećnim – rekao je naš sagovornik.
Iako je publika odavno svjesna nedostataka ove scene za interpretaciju muzičkih djela, sinoć je ipak mogla da čuje nešto sasvim novo – pravi zvuk simfonijskog orkestra, koji su činila čak 64 člana. Bilo je očigledno da su za ovu priliku sprovedene u djelo ranije najave direktora Muzičkog centra Crne Gore Žarka Mirkovića da će raditi na uspostavljanju ansambla koji će i po broju izvođača biti simfonijski. Samim tim, kvalitet njegovih članova došao je do izražaja, posebno u Betovenovom djelu koju su na istoj sceni izvodili prije godinu i po... Uz to, u Sen-Sansovom Koncertu CSO i Koen imali su na sceni odnos u kome su jednako uživali izvođači i publika. Njegova posvećenost instrumentu na kome svira posebno je došla do izražaja u kompoziciji Pabla Kazalsa „Pjesma ptica“. Belgijski čelista, koji češće svira u kamernim ansamblima, kazao nam je da je priprema ovakvih nastupa „svaki put drugačija“.- Kada svirate koncert, solista najveći dio vremena – možda i 99,9 odsto - provede sam pripremajući koncert. S druge strane, bio sam interpretator širom svijeta, sa nekim od najboljih orkestara. Među njima je, recimo, bio jedan potpuno muški sastav - Bečka filharmonija, dok sam u Kini nastupao sa orkestrom koji je sastavljen isključivo od žena. Jedini muškarac u tom ansamblu bio je koncertmajstor, a članice su, uz to, bile veoma mlade. Dakle, svaki koncert je različit, a ja mogu da dam svoj maksimum samo ako orkestar sarađuje sa mnom – naveo je on.
Ta saradnja rezultirala je izražajnim dijalogom, takoreći – pričom koju su naizmjenično kazivali članovi orkestra i Koen. Za solistu, pak, nije presudno koliko su mladi članovi ansambla, već „koliko osjećaja imaju i da li žele da stvore nešto drugačije“.
- Razgovarao sam sa članovima CSO tokom proba i bili su veoma srećni što mogu da probaju nešto novo, što mogu da eksperimentišu. A kada izvodim solističke dionice, za mene je veoma važno da to ne bude poput diktature, gdje sam ja glavni a ostali me prate. Ako to funkcioniše, tada postajete kazivač priče, kao što ste rekli. Ali, svakoj priči trebaju različiti likovi. Ja ne mogu sve da ih izvedem, pa mi u tome pomaže orkestar. Trudim se da s njima komuniciram muzikom, i da svaki od izvođača – svaki od likova – sa mnom govori tu priču. Mislim da je to interesantnije za orkestar, bolje za mene kao muzičara ali i za publiku koja tada može da dobije kompletnu sliku – da ne dolazi da vidi samo jednu osobu koja svira veoma dobro – ispričao je Koen.
On je kazao i kako je ovo njegov prvi boravak u Crnoj Gori, mada je već dugo želio da je posjeti.- Rekli su mi da je hrana odlična, pa sam se tome posebno radovao. Ali, uživao sam u koncertu, trudio se da dam sve od sebe i nadam se da je i publika u tome uživala. Dobro sam se zabavljao, kao i članovi orkestra, jer su mi to rekli. Zato mislim da je ovo za sve nas bio dobar koncert. Ovo je pravo otkriće! Bilo je lijepo u Crnoj Gori sresti nove ljude, steći nove prijatelje. Možda se i vratim, možda ćemo ponovo da sarađujemo i radujem se tome – zaključio je on.
Naredni koncert koji će CSO prirediti najavlje je za 27. oktobar takođe u CNP-u, kada će se na sceni pojaviti ovdašnjoj publici već poznati ruski pijanista Filip Kopačevski, a na programu će biti djela Petra Iljiča Čajkovskog. Ako i tada budemo vidjeli – i čuli! - naše simfoničare u punom sastavu, neće biti sumnje da je CSO „prerastao“ sve scene na kojima može da nastupa u Crnoj Gori. To će ujedno biti znak da publika treba da „odraste“ te, u skladu s time, i repertoar koji se zbog nje formira i izvodi.
K.J.
Foto: MCCG/Duško Miljanić
