- Održivo obrazovanje je proces učenja koji pomaže da steknemo znanje koje će nam koristiti u budućnosti, prilikom donošenja važnih odluka, što je ujedno ono što Crnoj Gori treba kako bi društvo postalo zdravije i naprednije. Procesi učenja u ovom regionu još nose stege socijalističkog obrazovanja, što je uočljivo u poređenju sa razvijenim zemljama - rekao je Bošković.
On je kao primjer za to naveo predškolsko obrazovanje, koje je počelo da se primjenjuje u razvijenim zemljama mnogo ranije nego kod nas i sa mnogo većim obuhvatom djece, navodeći da su istraživanja pokazala da su djeca koja ga pohađaju naprednija od djece koja nijesu pohađala ovaj nivo obrazovanja. Bošković je dodao da je Ministarstvo preduzelo brojne aktivnosti i da su rezultati sve bolji, što potvrđuje i povećanje broja djece u predškolskom obrazovanju.
- Kada je riječ o osnovnom obrazovanju, ono je preširoko postavljeno i nije bazirano na razumijevanju nego na taloženju informacija i upravo je problem na čijem prevazilaženju se sada radi i radiće se i u budućnosti. Kada se ove stvari riješe, onda možemo govoriti o obrazovanju za održivi razvoj - zaključio je Bošković.
Ministar se osvrnuo i na srednje obrazovanje u kojem kao najveći problem vidi srednje stručno obrazovanje koje karakteriše slaba saradnja sa privrednom zajednicom, koja treba da pruži podršku učenicima u dualnom obrazuju stvarajućim uslove da tri dana provedu u učionici, a dva na praksi kod privrednih subjekata. On je istakao da je pitanje srednjeg stručnog obrazovanje jedno od prioriteta Ministarstva i da očekuje saradnji i podršku privredne zajednice u procesu unapređenja ovog nivoa obrazovanja.
Ministar Bošković izrazio je uvjerenje da je Crna Gora na dobrom putu da prevaziđe ove nedostatke i nastavi odlučnim korakom ka obrazovanju za održivi razvoj.
Prof. dr Atanas Kočov rekao je da su dvije ključne oblasti za održivi razvoj edukacija i nove tehnologije. On je govorio o važnosti povezivanja akademske zajednice i industrije na Balkanu i važnosti ulaganja u obrazovanje.
Zoja Bojanić Lalović rekla je da je u Program za gimnaziju uključen sadržaj održivog razvoja kroz međupredmetnu oblast „Obrazovanje za održivi razvoj“. Ona je rekla da svaki profesor treba da se zapita da li svoje učenike osposobljava samo za školu ili i za život. Ona je takođe naglasila važnost multidisciplinarnog pristupa i razvijanje sposobnosti kritičkog razmišljanja, analize i sinteze, sposobnosti suočavanja sa problemima i rješavanja istih kako bismo stvorili mlade ljude sa kompetencijama neophodnim za održivu budućnost.
Prof. dr Sanja Ivanović govorila je o uticaju inženjerske profesije i savremenih tehnologija na održivi razvoj. Obrazovanje ovog kadra je od velike važnosti jer kanališe pravac uticaja novih tehnologija koji može biti i pozitivan i negativan. Ona je naglasila važnost stvaranja „mislećeg studenta“ koji će obrazovanje iskoristiti, a ne samo gomilati informacije. Srž ovakvog znanja je u zastupljenosti bazičnih predmeta poput matematike, fizike, biologije.
