Pas je nekada živio u čoporu, pa je oduvijek bio jako druželjubiva životinja koja uživa u socijalizaciji. Kada je pripitomljen, duženjem sa čovjekom oslabila je njegova želja da vrijeme provodi sa drugim psima. Sada je pas bliži čovjeku nego svojim suštinskim četvoronožnim rođacima. Oni čovjeka danas doživljavaju kao vođu svog čopora.
Međutim, kada čuje lavež u psu se probudi davno zaspali instikt da bude dio čopora i bar na trenutak osjeti pripadnost svojoj vrsti. Ovo se obično dešava noću, jer je sve mirno i tiho, pa je psima lakše da se međusobno „dovikuju“. Postoje tumačenja da je to odraz njihove međusobne brige, ali i signala za nevolju i uzbunu.
Oni koji malo manje vole životinje ne raduju se kad ih ovaj zvuk budi u toku noći i vezuju ga sa netrpeljivošću među psima. Na sreću, ima i onih koji znaju da je to opušteno komšijko ćaskanje u sitne sate, pa se pretjerano ne uzbuđuju zbog toga.
AUTOR: Životinje.rs/PinkM
