– Mnoga od pitanja vezana za ključne odluke u našem životu, ostaće zauvek tajna čak i za nas same. Svakako da je na mene najviše uticalo hrišćansko vaspitanje mojih roditelja, molitve Svetog Vasilija Ostroškog, besede mitropolita Amfilohija i pouke drugih duhovnika Pravoslavne crkve. Takođe su na mene uticale svetinje današnje Rusije, Ukrajine i Svete Gore Atonske. Mislim da sam tražio i način da pred Bogom prinesem žrtvu za naš narod koji je tad stradao u Republici Srpskoj i na Kosovu – kaže u intervjuu za „Politiku” vikarni episkop dioklijski Kirilo.
Koliko je sad matematika prisutna u vašem životu i koje su bile naučne oblasti kojima ste se bavili dok ste radili na fakultetu?
Nisam napustio svet i matematiku zbog nekog razočarenja. Voleo sam tu nauku i bio u njoj dosta uspešan. Završio sam PMF u Podgorici i zatim magistrirao diferencijalnu geometriju i topologiju na Beogradskom univerzitetu. Posle sam bio na specijalizaciji na Moskovskom univerzitetu, na Lomonosovu. Mogu reći da je i matematika, meni mladom studentu, mnogo kazala o Bogu kao što znanje o Bogu sadrže i sve pozitivne prirodne i druge nauke. Neka od tih razmišljanja ugradio sam u moju disertaciju na Moskovskoj duhovnoj akademiji o Svetom Petru Drugom Petroviću Njegošu. Trenutno nemam vremena da se aktivnije bavim matematikom, ali se staram da uvek pročitam nešto novo iz te oblasti.
Često se govori o antagonizmu nauke i religije, pa je možda nekima i neobično što je jedan matematičar postao vladika. Međutim, čini se da su oni koji govore o suprotstavljenosti nauke i religije najčešće iz sfere društvenih, a ne prirodnih nauka?
Mislim da nema prostora čuđenju, jer su skoro svi veliki matematičari i naučnici bili religiozni. Pomenimo samo Njutna, Lajbnica, Gedela, Ajnštajna, Teslu. S druge strane, matematičko znanje je pretočeno u bogoslovlje na primer kod blaženog Avgustina, Svetog Vasilija Velikog, novomučenika Pavla Florenskog i drugih. Znate, kad govorite o matematici koristeći jezik opisivanja, mimo njenih formula i teorema, morate da izbegnete dve krajnosti. Prva je mistifikovanje matematike, to jest gledanje na matematiku kao na neko svešteno znanje. Na to delimično nailazimo kod nekih bogoslova. A druga krajnost je banalizovanje matematičkih znanja. Imamo i takvih primera. Po oceni mojih profesora na Moskovskoj akademiji, ja sam uspeo da izbegnem te krajnosti. Matematika je, kao i svaki drugi jezik, jedan univerzalni jezik opisivanja stvari i pojava u prirodi, pri čemu je ona mene zaplenila upravo time što su njene formule slične poeziji. Nekako su odvojene od ove stvarnosti pa su meni uvek napominjale neke duhovne zakone. Posebno mi se svidela i zato što su njeni zakoni tačni i nepromenjivi, nisu kao politička nauka koja je danas jedna a sutra druga. U tome je matematika slična teologiji.
Bili ste i asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu i predavač i vaspitač na Cetinjskoj bogosloviji. Imate, dakle, pedagoško iskustvo. Šta je najvrednije što ste vi naučili od studenata i mladih bogoslova?
Da, naučio sam mnogo od profesora i učenika Cetinjske bogoslovije i PMF-a. Pre svega trpljenju, praštanju i ljubavi. Mislim da je neko od svetih rekao da je bolje da vas učenici vole nego da vas se boje, i ja sam se starao da to ispunim. (Mitropolija.me)
