Ona je otkrila da je njen otac krajem 60-ih godina otišao u Stokholm, gdje je ubrzo poslije stigla i njena majka.
"Mama i tata su sklopili brak u ambasadi SFRJ u Štokholmu, venčao ih je ambasador. Tamo sam se rodila i ja, moji roditelji su počinjali sretan život i baba je mogla da se vrati kući. Nekoliko meseci nakon mog rodjenja, dvojica ustaških terorista Miro Barešić i Andjelko Brajković, upali su u tu našu ambasadu u Stokholmu, napali najpre portira, a onda počeli da urlaju i lome sve oko sebe. Ambasador Vladimir Rolović je, čuvši buku, izašao da vidi šta se događa, kad su ga ova dvojica zgrabila. Barešić ga je udario pištoljem u glavu, a onda ga je, uz rvanje i otpor koji je Rolović pružao, ugurao natrag u kancelariju, oborio na sofu i zatim pucao u njega. Pogodio ga je u stomak, negde ispod rebara s leve strane i ambasador je samo pao. Teroristi su ga zatim silom pridigli, vezali za stolicu, sa koje je ranjen čovek klizio. Brajković i Barešić su mu, dok je smrtno krvario i ječao, kaišem zapušili usta, ruke vezali iza ledja i tako vezanog i ranjenog, nastavili da tuku. Švedska policija je, nakon sat vremena, opkolila ambasadu, dok su zaposleni pokušavali da provale unutra. Ustaški teroristi su, kroz zabarikadirana vrata, dovikivali da je sve u redu, da niko nije povređen, dok su istovremeno mučili ranjenog, vezanog čoveka na izdisaju. Onda se jedan od njih popišao na svoje ruke, da spere krv žrtve, obrisao ruke o zavesu, gurnuo ambasadoru pištolj u usta i pucao. Metak je Vladimiru Roloviću prošao kroz glavu, ali ga ipak nije ubio", otkriva Srbljanovićka.
Kako dalje navodi, policija je onda konačno provalila u prostoriju, a teroristi su se predali.
"Dok su ih vezane sprovodili ka marici, Barišić je, u zanosu, poljubio Brajkovića, i radosno vikao u slavu ustaških ideala. Kroz ista ta vrata zatim su izneli teško ranjenog ambasadora Rolovića, još svesnog i u strašnim mukama. Postoji snimak ovog čoveka dok je na nosilima, kako se rukom hvata za vazduh, kao za život, koji je isticao. Vladimir Rolović, čovek koji jeste imao kontroverznu biografiju u revolucionarno doba, umro je osam dana kasnije u bolnici", prisjeća se ona. Njeni roditelji su se ubrzo zbog bezbzednosnih razloga vratili u Jugoslaviju. Ona je podsjetila da je Barešić ostatak života proveo na slobodi.
"Živeo je u Paragvaju, uz brojne druge nacističke emigrante i bio aktivan u najmutnijim krugovima. Ubila ga duga crna ruka neke od UDBI, odmah po povratku u Hrvatsku početkom rata devedesetih, pod nikad razjašnjenim okolnostima. Bio je terorista, zlikovac, fašista i banalni kriminalac. Sada je dobio spomenik, govore ministara i ovacije građanstva", navodi srpska spisateljica.
"Moji roditelji su proživeli više od 40 godina u braku, do tatine smrti, trudeći se da budu pošteni i časni Jugosloveni. U danu kad je Miru Barešiću podignut spomenik u Hrvatskoj, moja mama je samo rekla: "Hvala bogu da ti otac nije živ, da ne gleda ovu sramotu", zaključila je ona.
Miro Barešić dobio je spomenik u rodnom mjestu Dragama, kod Pakotšana.
kurir.rs
