Ovaj tekst pišem nerado s obzirom na činjenicu da imam lično poštovanje prema g-dinu Rudoviću (u ovom stavu, zaista, nema ironije). Da nije tako, ne bih ni odgovarao, kao što nijesam nikada odgovarao velikom broju optužbi koje su stizale na moj račun od strane raznolikih karikaturalnih „opozicionih“ političara. Doista želim, iako nemam vjeru da će to biti tako, da se moje riječi u ovom tekstu razumiju dobronamjerno, a ne sa stanovišta konflikta i ličnog obračuna.
Dakle prije nekoliko dana dao sam intervju Pobjedi u kome sam prosto odgovarao na pitanja o tome šta mislim o određenim pitanjima. Pitali su me šta MISLIM, a ja sam odgovorio šta JA MISLIM, ne razmišljajući o tome da li će se MOJE MIŠLJENJE nekome dopasti, ili ne. Gotovo identične stavove sam prije nekoliko dana iznio u emisiji ,,Akcenti“ na RTCG. Interesantno je da tada ti stavovi nikome nijesu smetali, a da su ovi potonji izazvali reakciju. No dobro, u žaru političke borbe i to razumijem, i ne osuđujem. Jednako ne osuđujem potrebu g-dina Rudovića da spori moje stavove koji ne odgovaraju političkim ciljevima grupacije kojoj on pripada. Ljudski je to, gotovo refleksna reakcija. Dakle, i to razumijem. Ono što ne razumijem jesu dvije stvari od kojih ću prvu samo da spomenem, a drugu ću da obrazložim. Prva je potreba da se na moje stavove, koji su MOJI, i takvi su kakvi jesu, dopadali senekome ili ne, odgovara sa ad hominem argumentima.
To je jednostavno nedostojno za ozbiljnu diskusiju i spada u kategoriju bemislenog moralisanja o tome šta neko treba ili smije, dakle, etički normativizam usoljen sa pseudointelektualnim kvazigrađanskim stavom , koji nema nikakvo opravdanje. Drugim riječima, ako kažem da je URA „loša“, argument da imam velike uši ili kriv nos, nije valjan argument. Ako g-din Rudović želida se bavi mojim karakterom i mojom ličnošću, te da mi sudi šta ja TREBAM ili SMIJEM ostavljam mu na volji da to i dalje radi.
Dva su stava (između ostalih,sa kojima Rudović nema problema) sa kojima on polemiše: prvi - da URA ima slabog lidera; i drugi - da URA ima problema u političkoj komunikaciji.Ja sam ova oba stava, inače,mnogo puta iznio u neformalnoj a i u javnoj komunikaciji, i nema ničeg tajnog i konspirativnog u njima. Ja tako naprosto MISLIM, imam pravo na to, a ko se ne slaže neka mu je po volji da se ne složi.
Na kraju - DA, ja jesam zagovornik TREĆEG puta. To nikada krio nijesam. Ovo zato što između dva puta, jednog koji je kontinuitet nedovršene demokratije, i drugog koji je produkt radikalizma, mora postojati treći koji je građanski i demokratski. Ovaj put se mora izgraditi, ne mene radi, nego građana radi.
To je moj stav, a pošto je MOJ, ja ga valjda bolje razumijem od DRUGIH. Ako je ovdje nešto sporno, neka spori kome se ne sviđa. Ako bilo ko smatra da rušenje DPS-a u koaliciji sa DF-om jeste taj TREĆI put, onda ja tu neću ni da polemi-
šem. Za mene TREĆI PUT jeste autentičan izraz demokratskog i građanskog stava, što bi rekao Niče: „s onu stranu dobra i zla“. Tačka. (Opširnije u Pobjedi)
