Društvo

Miroslav i Marko, NJUZ.NET: Što je narodu gore, to je nama bolje

U Crnoj Gori, ali i kada smo bili u Bosni i Hercegovini, pa kada pogledate situaciju i u Hrvatskoj, mogli smo da nađemo neke razlike: recimo, negdje se živi malo bolje, negdje malo gore. Ali, ta suština ophođenja političara prema narodu, situacije u skupštini, afere, prepucavanja - sve je to veoma slično. Zato nas ljudi svuda prepoznaju i zato čitaju naše tekstove. Čak i ako mu ime i prezime aktera ne znači mnogo, prepozna situaciju... Što je narodu gore, to je nama bolje, čak i sama pomisao da sada u Skupštini Srbije imamo Šešelja, da se vratio Čeda Jovanović, da po prvi put imamo Dveri - te neke malo opskurne stranke... Jer i nama je sada već dosadno da se bavimo samo SNS-om i Vučićem, kažu Marko Dražić i Miroslav Vujović koji „ne mogu da zamisle da žive u normalnoj zemlji“.
Miroslav i Marko, NJUZ.NET: Što je narodu gore, to je nama bolje
Portal AnalitikaIzvor

Malo je onih koji će odmah prepoznati imena Marka Dražića i Miroslava Vujovića. Mnogima je potrebno dodati i da su među osnivačima satiričnog sajta Njuz.net, ali će svi znati ko su ako kažete da čine autorski tim emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“.

- Od starta nam je bila ideja da angažujemo drugog voditelja. To je Ognjen Amidžić sa Pinka. Pitali smo Kesića za njegov broj telefona, ali Amidžić nije bio dostupan, pa smo morali da odustanemo i angažujemo Kesića. I, sasvim slučajno, ispostavilo se da je on odličan – kazao je Vujović.

Političari su glavne mete u onome što pišu, a ta „ljubav“ traje već nekoliko godina.

- Boris Tadić nam je bio prva ljubav jer smo počeli Njuz.net krajem 2010. godine, kada je on bio predsjednik i bilo ga je u medijima skoro kao sada Vučića... Najgore je što neki ljudi doživljavaju našu emisiju kao mjesto kritikovanja i ismijavanja Vučića. To jeste najčešće tako, ali nije i osnova svrha. Zaista želimo da emisija „24 minuta“ i Njuz.net traju duže od Vučića - ako je to uopšte moguće. Mi smo na Njuzu podjednako kritikovali prethodnu vladu Borisa Tadića, pa se nadam da ćemo za deset godina sljedećeg premijera podjednako kritikovati. Jer, kada u nekoj emisiji ima manje Vučića jer ga, prosto, nije bilo, kreću te „teorije zavjere“: jeste li vi s njima u nekom „dilu“, nije to više oštro kao nekada, slabiji ste nego što ste bili... Ali, naučili smo već da ne obraćamo pažnju. Znamo koji je razlog tome - priča Dražić, na što Vujović dodaje: „Srećom pa nisi rekao da trajemo duže od Mila Đukanovića“.

Ono što ih inspiriše jeste sumanuta svakodnevica koja ih - kao i mnoge u regionu - okružuje.

- Jedan dio mene bi volio da živi u takvoj zemlji. Ali, realno gledano, koliko god da je narodu teško što ovo doživljava, nama je ipak dobro da ima takvih stvari jer od njih zavisimo. Recimo, rezultati posljednih izbora u Srbiji mnogima su čudni i ne gledaju blagonaklono na to, jer smatraju da će u Skupštini biti još više prepirki, svađa, incidenata. Mi smo jedva dočekali da uđe što više stranaka. Što više njih, to više mogućnosti za neke nebulozne izjave - objasnio je Vujović.

0207njuz1- Što je narodu gore, to je nama bolje, čak i sama pomisao da sada u Skupštini imamo Šešelja, da se vratio Čeda Jovanović, da po prvi put imamo Dveri - te neke malo opskurne stranke... Jer i nama je sada već dosadno da se bavimo samo SNS-om i Vučićem. Biće lijepo da uvedemo još neke nove likove. Lično, ne mogu da zamislim da živim u normalnoj zemlji - dodaje Dražić te ističe da ne bi mogao i da izvještava iz Skupštine jer bi to za njega bilo previše.

- Ljudi shvataju da je satira uvijek najčešće usmjerena ka vladajućoj strukturi, što je slučaj sa Njuzom.net i Kesićem. Naravno, ako stvarno govorimo o normalnim ljudima. Jedno što mnogi gaje iluziju da to može nešto da promijeni. Čuo sam kako je jedno istraživanje o političkom humoru pokazalo da on ne daje nikave reakcije. I zaista, ako pogledate rezultate izbora u Srbiji 2014. i 2016. godine, skoro su identični. Utopija je da satira može nešto da učini. Ona je više neki ventil, neka vrsta lijeka za smirenje, a ne nešto što može da izliječi. No, to ne znači da treba biti depresivan, izgubiti svaku nadu, odustati. Treba se boriti za neku bolju državu, ali ne treba imati ni iluziju da je to ovako moguće - zaključuje Vujović.

U susret skorim izborima u Crnoj Gori najavljuju da će se u njihovim prilozima naći više crnogorskih tema.

ANALITIKA: Pored Njuz.net-a u kome već dugo radite, prije skoro tri godine počeli ste sa Zoranom Kesićem emisiju na B92 „24 minuta“. Kako ste se snašli na televiziji?

Marko DRAŽIĆ: Od nastanka Njuz.neta - u kome smo počeli i obogatili se - bila nam je želja da u nekom momentu radimo nešto na televiziji. Javio nam se jedan producent koji je rekao da bi volio da pišemo za emisiju koja bi bila srpska verzija „Daily Show – The Colbert Report“-a pa smo nešto malo počeli i vidjeli da bi voljeli to da radimo. Istovremeno, niko od nas sebe nije vidio u ulozi voditelja. No, to prvo se izjalovilo, mjesecima se ništa nije desilo, ali je nama ostala u glavi ideja. Bukvalno nas je sudbina spojila sa Zoranom Kesićem. Kolega Viktor i ja bili smo pozvani u neku radio-emisiju gdje je gostovao i on, koji u tom trenutku skoro dvije godine nije radio. Nakon emisije otišli smo na pivo, Kesić nam je rekao da bi mnogo volio da se vrati na televiziju i radi emisiju poput „The Colbert Report“-a, ali je to mnogo zahtjevniji format koji ne može da piše jedan čovjek. Ispalo da mi pišemo - a nemamo voditelja, on je voditelj - a nema pisce i odlučili smo da probamo, napišemo neku prvu verziju i vidimo je li neko zainteresovan. Tako smo od starta krenuli sve da postavljamo – Kesić, Njuz.net i producent Sale Seničanin. I, evo, do danas je emitovano više od 80 emisija koji su na programu više od tri godine.

Miroslav VUJOVIĆ: Od starta nam je bila ideja da angažujemo drugog voditelja. To je Ognjen Amidžić sa Pinka. Pitali smo Kesića za njegov broj telefona, ali Amidžić nije bio dostupan, pa smo morali da odustanemo i angažujemo Kesića. I, sasvim slučajno, ispostavilo se da je on odličan.

0207njuz2ANALITIKA: Koga bi mogli da nazovete „omiljenim političarem“?

VUJOVIĆ: Nemamo omiljene, već je najabitniji onaj koji je najaktuelniji. U posljednje dvije-tri godine, tehnički, to premijer Srbije, Aleksandar Vučić - pojavljuje se u svim medijima, pa je onda on najčešći „akter“ naših priloga. Naravno, nije jedini, ima i drugih. Kako se koji pojavi u medijima i izjavi nešto što je prilično nelogično, predstavlja neko neispunjeno obećanje ili laž - mi ga iskoristimo. Jedno vrijeme smo se, recimo, dosta bavili Babićem, kada je briljirao svojim izjavama. Onda smo shvatili da to polako prerasta u neki žal, da on možda ima neki problem, pa smo odlučili da se njime više ne bavimo. Ali - „vazduplohov“ je bio sjajan! Jedno vrijeme nam je i Dačić bio interesantan, pa Vulin... Dobro, Vulin je uvijek interesantan - uvijek ga ubacimo, čak imamo više Vulina... Dakle, kako se pojavljuju, tako mi reagujemo na njih.

DRAŽIĆ: Boris Tadić nam je bio prva ljubav jer smo počeli Njuz.net krajem 2010. godine, kada je on bio predsjednik i bilo ga je u medijima skoro kao sada Vučića. Najveće prokletstvo ovog posla je što morao da pratimo vijesti na dnevnom nivou, pa mislim da zaslužujemo i neki beneficirani radni staž. Mnogo zavisimo od njih vijesti i postoje neke sedmice kada u startu imamo veoma smiješne izjave političara, pa nam je lakše. To gledamo i na snimanju: kada pustiš neku blesavu izvjavu, tu se već publika smije pa Kesić to samo „nadogradi“. Nekada je sedmica dosadna, ili se bavimo nekim ozbiljnijim temama, pa je samim tim i emisija malo manje smiješna. Najgore je što neki ljudi doživljavaju našu emisiju kao mjesto kritikovanja i ismijavanja Vučića. To jeste najčešće tako, ali nije i osnova svrha. Zaista želimo da emisija „24 minuta“ i Njuz.net traju duže od Vučića - ako je to uopšte moguće. Mi smo na Njuzu podjednako kritikovali prethodnu vladu Borisa Tadića, pa se nadam da ćemo za deset godina sljedećeg premijera podjednako kritikovati. Jer, kada u nekoj emisiji ima manje Vučića jer ga, prosto, nije bilo, kreću te „teorije zavjere“: jeste li vi s njima u nekom „dilu“, nije to više oštro kao nekada, slabiji ste nego što ste bili... Ali, naučili smo već da ne obraćamo pažnju. Znamo koji je razlog tome.

VUJOVIĆ: Srećom pa nisi rekao da trajemo duže od Mila Đukanovića...

DRAŽIĆ: Dobro, to je već nemoguće - da se ne lažemo...

ANALITIKA: Da li bi više voljeli da živite u državi gdje nema materijala za vaše emisije i tekstove?

VUJOVIĆ: Često pripisujem to odgovorima mojih kolega koji kažu da bi voljeli... Ja sam jednom rekao da s time nisam saglasan i svi su me pogledali... Naravno, jedan dio mene bi volio da živi u takvoj zemlji. Ali, realno gledano, koliko god da je narodu teško što ovo doživljava, nama je ipak dobro da ima takvih stvari jer od njih zavisimo. Recimo, rezultati posljednih izbora u Srbiji mnogima su čudni i ne gledaju blagonaklono na to, jer smatraju da će u Skupštini biti još više prepirki, svađa, incidenata. Mi smo jedva dočekali da uđe što više stranaka. Što više njih, to više mogućnosti za neke nebulozne izjave.

DRAŽIĆ: Što je narodu gore, to je nama bolje, čak i sama pomisao da sada u Skupštini imamo Šešelja, da se vratio Čeda Jovanović, da po prvi put imamo Dveri - te neke malo opskurne stranke... Jer i nama je sada već dosadno da se bavimo samo SNS-om i Vučićem. Biće lijepo da uvedemo još neke nove likove. Lično, ne mogu da zamislim da živim u normalnoj zemlji. Ja sam rođen 1980. godine, imao sam 11 godina kada su počeli ratovi i, faktički, od kada znam za sebe živim u nekoj sumanutoj zemlji. Volio bih samo da ima malo više para u ovom poslu u ovoj zemlji. Ali, ne bunimo se.

ANALITIKA: Da li ste možda razmišljali da izvještavate iz same Skupštine?

VUJOVIĆ: Pokušali smo već Kesića da pustimo na neke konferencije za novinare i slično. Ali, pisati iz Skupštine - to bi bilo veoma dosadno.

DRAŽIĆ: Već mi je mučno što moram da ih gledam cijeli dan, da čitam njihove izjave, da sjedim pored njih. Šta misliš - odem u WC i stanem pored nekog Vučića? Doduše, on ne ide u WC po 18 sati, tako da ga ne bih tamo sreo, ali - hipotetički gledano... Nisam razmišljao, jer nemam preveliku želju.

VUJOVIĆ: Ja bih volio da izvještavam iz skupštinskog restorana, pa da vidimo ko je što jeo, koliko to sve košta, a i da mi imamo neke kupone da tamo jedemo.

DRAŽIĆ: Mislim da niko od nas nema želju da se previše zbližava s političarima u bilo kom smislu. Nekako... stvarno su nam gadni. Najstrašnije je, poražavajuće - a desilo se u nekoliko slučajeva - da sretnemo političare koji su bili akteri naših tekstova i svi su pozitivno reagovali. Svi su govorili kako se mnogo smiju na tekstove o njima, a meni je baš to - tužno. Mi se zaista trudimo da ih iskritikujemo i budemo veoma oštri, a onda vidiš kako oni to posmatraju, kako vide ulogu satire i kako se ophode prema svojoj moći, koliko su, zapravo, bahati kada znaju da im niko ništa ne može.

0207njuz3ANALITIKA: Mislite li da u Crnoj Gori možda ne bi bilo toliko materijala, pošto mi imamo istu vlast već 25 godina - a „pucamo“ ka 30...

DRAŽIĆ: Mene plaši da će Srbija sve više da kopira Crnu Goru u toj vlasti jednog čovjeka koja traje 25 godina. Stvarno, strašno mi je kada pomislim da je Vučić na vlasti tri-četiri godine, i da bi mogao da bude još narednih 21 godinu. To me baš plaši... U Crnoj Gori, ali i kada smo bili u Bosni i Hercegovini, pa kada pogledate situaciju i u Hrvatskoj, mogli smo da nađemo neke razlike: recimo, negdje se živi malo bolje, negdje malo gore. Ali, ta suština ophođenja političara prema narodu, situacije u skupštini, afere, prepucavanja - sve je to veoma slično. Zato nas ljudi svuda prepoznaju i zato čitaju naše tekstove. Čak i ako mu ime i prezime aktera ne znači mnogo, prepozna situaciju.

ANALITIKA: Da li u svemu tome uopšte ima mjesta za normalne ljude? Da li oni shvataju da su vaši tekstovi istinska kritika društva?

VUJOVIĆ: Ljudi shvataju da je satira uvijek najčešće usmjerena ka vladajućoj strukturi, što je slučaj sa Njuzom.net i Kesićem. Naravno, ako stvarno govorimo o normalnim ljudima. Jedno što mnogi gaje iluziju da to može nešto da promijeni. Čuo sam kako je jedno istraživanje o političkom humoru pokazalo da on ne daje nikave reakcije. I zaista, ako pogledate rezultate izbora u Srbiji 2014. i 2016. godine, skoro su identični. Utopija je da satira može nešto da učini. Ona je više neki ventil, neka vrsta lijeka za smirenje, a ne nešto što može da izliječi. No, to ne znači da treba biti depresivan, izgubiti svaku nadu, odustati. Treba se boriti za neku bolju državu, ali ne treba imati ni iluziju da je to ovako moguće.

DRAŽIĆ: Svako radi ono što može u okviru svog posla. No, strašno je to koliko je opozicija u Srbiji bila inertna, koliko je nigdje nije bilo. Nakon izbora je malo živnula, tu se negdje malo pojavljuje. Ali najstrašnije je kada ljudi počnu da te smatraju za opoziciju - konkretno Kesića i Njuz.net - i onda očekuju od tebe neka rješenja. Kao da ćeš ti da uradiš nešto što ne radi opozicija! Nama nije bila ni ideja da vodimo državu, da srušimo ovu ili onu vlast. Samim tim, mi nemamo obavezu da nudimo rješenja, već samo da ukažemo na probleme. A, sad, neka političari to rješavaju.

ANALITIKA: S obzirom na to da se u Crnoj Gori bliže izbori, da idemo Vašim putem ostanka aktuelnih na vlasti, i da satira neće ponuditi rješenje - još manje izlaz iz situacije u kojoj ćemo se tada naći - da li ćemo vas onda češće gledati u Crnoj Gori?

DRAŽIĆ: Naravno. Na 11. Međunarodnom sajmu knjiga i obrazovanja u Podgorici početkom maja prvi put je neko iz Njuz.neta zvanično došao u Crnu Goru, i to da promovišemo našu knjigu „Prava istorija sveta“. A voljeli bismo da dolazimo češće. Nedavno sam bio u Kolašinu na nekom seminaru. Tamo sam imao utisak, a i u Podgorici, da ljudi dosta prate političku situaciju u Srbiji. 'Ajde što ljudi znaju Vučića, ali iznenadio sam se koliko znaju neke ministre, lidere opozicije. Ljudi na TV-u gledaju naše kanale, pa time i emisiju „24 minuta“ i prate Njuz.net. Drago mi je da je ovdje dosta popularno to što mi radimo, jer će sigurno biti materijala što izbori budu bliži. Žao mi je što se više ne bavimo Crnom Gorom, ali polazimo da to nije samo stvar Njuz.neta ili „24 minuta“. Ljudi u Srbiji su malo sebični i previše gledaju vijesti iz Srbije. Prosječan čitalac i gledalac se mnogo manje zanima za dešavanja u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj. Mi polazimo od toga da pišemo za naše gleaoce i čitaoce, ali se nadam da će se to malo promijeniti. Imali smo, recimo, saradnju sa jednim hrvatskim nedjeljnikom gdje smo pisali vijesti o hrvatskim događajima i to nam je bilo veoma zabavno. Pa, što da ne, tako bi mogao da nas angažuje i neki crnogorski medij da pišemo o Crnoj Gori. To bi moglo da bude dobro rješenje.

VUJOVIĆ: A zaključak je da ste vi krivi, što ste se otcijepili od nas, jer da nijeste - sada bi mi pisali i o vama i o nama. Jedini način je da se vratite, da se ponovo spojimo ako želite da te teme podjednako obrađujemo.

ANALITIKA: Znači, uz ove izbore bi trebalo dodati barem još par referenduma: jedan za NATO, drugi za povratak u zajednicu sa Srbijom...

VUJOVIĆ: Da, jedan retro-referendum. I raspisati još jedan referendum o referendumu - da li treba neki referendum da se raspiše.

DRAŽIĆ: Realno, referenduma nikad dosta.

K.J.

Foto: Esquire.rs/Blic.rs/Telegram.hr/

Portal Analitika