- Britansko „NE“ ne može se direktno reflektovati na integracione procese Crne Gore, ali svakako da EU više nije ona ista kada se ovaj proces istupanja Britanije okonča - to je 16% BDP-a manje, 12% stanovništva manje, bez glasa za slobodno tržište sa svim britanskim specifičnostima - van jedinstvene valute, van Šengena. Ali, ono što je, u svakom slučaju ključna poruka, i što je kancelarka Angela Merkel istakla, to je da Evropa mora reagovati jedinstveno, ali i oprezno - kazala je Đurović za Dnevnik TVCG.
Na pitanje da li očekuje porast euroskepticizma u Crnoj Gori i da li konsenzus povodom ulaska u EU može biti doveden u pitanje, Đurović je rekla da bi se, eventualno, mogle očekivati neke promjerne na našoj političkoj sceni.
- Koliko razumijem, uzrok političkog dijaloga koji se vodi u posljednje vrijeme kod nas nije Evropska unija, već unutrašnja pitanja. Na kraju krajeva, ne treba ni od toga bježati. Mislim da je to normalni razvoj demokratije. Legitimno je da neka partija legitimiše sebe da nije za evropske integracije Crne Gore - kazala je Đurović.
Ona podsjeća na proceduru razlaza - treba sačekati da počnu pregovori oko sporazuma o istupanju, pa da se sporazum potpiše i, na kraju, da stupi na snagu, da Velika Britanija postane treća zemlja u odnosu na EU. Taj proces, kaže, po članu 50, traje do dvije godine, a izuzetno se može produžiti.
- Koliko prepoznajemo, raspoloženje obje strane je da on traje i kraće - dodala je ona.
Đurović smatra da Crna Gora ne može trpjeti direktne negativne ekonomske efekte istupanja Velike Britanije iz EU.
- Ono što može biti izvedeno, to je evropski budžet. Jer, Britanija godišnje dobije iz evropskog budžeta 7 milijardi eura a istovremeno u njega da 14 milijardi. Ali, kroz evropske projekte značajno ga povlači. Ako govorimo na niovu agregata, ako sad imamo 15,6 odsto manje u evropskom budžetu, toliko ćemo manje imati u svakoj budžetskoj liniji, pa tako i u pretpristupnoj podršci. Ali, to će se odraziti na period 2018-2020. godine - kazala je Đurović.
Izvor: Portal RTCG
