U Kotoru je danas održan prvi sastanak partnera u okviru IPA projekta ''Adriatic+'', koji se finansira iz EU sredstava Jadranskog programa prekogranične saradnje. To su projekti BALMAS, DEFISHGEAR, NETCET, HAZADR i SHAPE.
Poboljšanje ribljeg fonda, zaštita životne sredine, povećanje broja zaštićenih područja, uklanjanje otpada iz mora i smanjenje zagađenja sa brodova, samo su neki od ciljeva, pet IPA projekata o čijoj se kapitalizaciji razgovaralo na dvodnevnom sastanku u Kotoru.
Institut za biologiju mora – Univerzitet Crne Gore, učestvuje u realizaciji četiri, od pet pomenutih projekata, kao ravnopravan partner. Institut nije partner samo u SHAPE projektu, koji realizuje JP Morsko dobro.
Za Institut, kako kaže direktor te institucije Mirko Đurović, obaveza je da sa drugim učesnicima napravi dobre smjernice za buduću zaštitu Jadranskog mora do 2025.
''Nas 10 partnera smo se okupili da sagledamo postignute rezultate i napravimo novu strategiju. Cilj je da se napravi jedan sistem odlučivanja u kome će političari, menadžment, institucije, ministarstva, svi koji odlučuju i koji imaju uticaj na odluke u domenu životne sredine, moći lakše da prave odluke donesu u cilju zaštite morskog ekosistema i uopšte stanja Jadranskog mora kao našeg zajedničkog i najvažnijeg resursa'', kazao je Đurović.
Projekti koje finasira EU, a koje realizuje Institut, kako kaže Đurović, biće od pomoći ne samo današnjim, već i budućim generacijama i naučnim institucijama na Jadranu. Institut za biologiju mora je kroz navedene projekte stekao veliko iskustvo, a nabavili su i vrijednu opremu, naveo je Đurović.
Sekretar kotorskog Sekretarijata za zaštitu prirodne i kulturne baštine Nenad Vukadinović ističe da Institut kontinuirano ulaže napore na polju korišćenja EU pretpristupnih fondova.
''Nadam se da će ovaj skup obezbijediti vidljivost rezultata IPA projekata u kojim je Institut za biologiju mora učestvovao što će podići svijest o očekivanim rezultatima učešća'', poručio je Vukadinović.
Od pomenutih projekta Institut još uvijek sprovodi Balmas i „De fish gear“. Ostali projekti su završeni.
BALMAS (Sistem upravljanja balastnim vodama) projekat se bavi problemom balastnih voda, koje su sa jedne strane neophodne za sigurnu plovidbu, ali koje sa druge strane mogu da budu stedstvo za prenos štetnih vodenih organizama i patogena (HAOP) izvan njihovih prirodnih granica. Istraživanja se rade u 12 luka na Jadranu, među kojim je i Luka Bar. Do sada su u barskoj luci pronađene dvije unesene vrste i štetni organizmi u manjoj brojnosti. IPA, projekat BALMAS počeo je u novembru 2013, a biće završen do oktobra ove godine.
Institut za biologiju mora iz Kotora učestvuje i u realizaciji projekta „De fish gear“ ( Sistem upravljanja napuštenim ribarskim alatima u Jadranskoj regiji). Ribari u tri primorske opštine prikupljaju otpad u za to predviđene kontejnere, a Institut za biologiju na osnovu prikupljenih podataka daće konačnu procjenu ukupne količine i sastava otpada na primorju.
Projektom NETCET (Mreža za zaštitu morskih sisara i morskih kornjača u Jadranu), koordinirao je grad Venecija, a upravljalo je trinaest partnera iz nekoliko zemalja Jadranskog bazena: Italija, Hrvatska, Albanija, Crna Gora i Slovenija. Najvažniji cilj projekta je razvoj zajedničke strategije za zaštitu morskih sisara i morskih kornjača u Jadranu kroz regionalnu saradnju.
Projekat HAZADR realizovan je sa ciljem uspostavljanje prekogranične mreže za prevenciju rizika i upravljanje vanrednim situacijama.
SHAPE je sveobuhvatni projekat za Jadranski region koji ima za cilj da stvori osnovu za zaštitu i održivi razvoj obale i mora. U SHAPE projekat uključeno je šest država koji izlaze na Jadransko more (Italija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Hrvatska i Crna Gora).
