Ubistvo Jova Jovanovića: Optužnica vraćena zbog nedostatka dokaza

Od­lu­ku o po­di­za­nju op­tu­žni­ce sud bi tre­ba­lo da do­ne­se do kra­ja mje­se­ca.
– Tu­ži­la­štvo je do­sta­vi­lo op­tu­žni akt pro­tiv Mi­tro­vi­ća na od­lu­či­va­nje. Sud je pro­ci­je­nio da ima od­re­đe­nih prav­nih ne­ja­sno­ća, pa je op­tu­žni­cu vra­tio na do­pu­nu – re­če­no nam je u su­du.
Ka­ko sa­zna­je­mo, tra­go­va osum­nji­če­nog Mar­ka Mi­tro­vi­ća ne­ma u vo­zi­lu „re­no se­nik”, BD AV 218, ko­je je kri­tič­ne ve­če­ri ko­ri­stio ubi­je­ni, što je po­tvr­di­lo vje­šta­če­nje tra­go­va iz tog auto­mo­bi­la ko­je je ra­đe­no u Fo­ren­zič­kom cen­tru u Da­ni­lov­gra­du. U ana­li­zi vje­šta­če­nja se na­vo­di i da do da­tu­ma pi­sa­nja ana­li­ze ni­je do­sta­vljen uzo­rak Jo­va Jo­va­no­vi­ća, ko­ji bi bio vje­šta­čen.
– Na na­slo­nu za gla­vu pred­njeg li­je­vog sje­di­šta sa zad­nje stra­ne ne­ma tra­go­va osum­nji­če­nog. Ta­ko­đe, nje­go­vih tra­go­va ne­ma na sta­kli­ma i obo­du pred­njih de­snih vra­ta, sa unu­tra­šnje stra­ne vo­zi­la, kao ni na na­slo­nu za gla­vu ni na pred­njem de­snom sje­di­štu vo­zi­la „re­no se­nik”. Do­bi­je­ni re­zul­ta­ti ne po­dr­ža­va­ju hi­po­te­zu da se na istom na­la­zi bi­o­lo­ški ma­te­ri­jal Mar­ka Mi­tro­vi­ća – na­vo­di se u vje­šta­če­nju Je­le­ne Jo­va­no­vić, vi­šeg po­li­cij­skog in­spek­to­ra.
U autu su pro­na­đe­ni bi­o­lo­ški tra­go­vi od če­ti­ri oso­be, ali ni­je­dan ne pri­pa­da Mi­tro­vi­ću.
Ne­spor­ni uzo­rak Jo­va Jo­va­no­vi­ća ni­je do­sta­vljen do da­tu­ma pi­sa­nja vje­šta­če­nja, te se ni­je mo­glo po­stu­pi­ti u di­je­lu na­red­be ko­ji se od­no­si na upo­re­đi­va­nje do­bi­je­nih DNK pro­fi­la sa DNK pro­fi­lom ubi­je­nog.
Ta­ko­đe, utvr­đe­no je da je trag Mar­ka Mi­tro­vi­ća na­đen na ru­ko­hva­tu bra­ve pred­njih de­snih vra­ta po­me­nu­tog auta.
– DNK pro­fil utvr­đen iz na­ve­de­nog tra­ga po­kla­pa se sa DNK pro­fi­lom Mar­ka Mi­tro­vi­ća, što zna­či da na­ve­de­ni bi­o­lo­ški trag po­ti­če od nje­ga. To zna­či da je Mi­tro­vić bio u kon­tak­tu sa na­ve­de­nom bra­vom, ali se na osno­vu DNK pro­fi­la ne mo­že utvr­di­ti tač­no vri­je­me ka­da je do de­po­no­va­nja tra­ga do­šlo – pi­še u za­ključ­ku vje­šta­če­nja.
Osum­nji­če­ni je ka­zao da je u vri­je­me ubi­stva Jo­va Jo­va­no­vi­ća bio u gra­du i da ga je naj­ma­nje 10 lju­di vi­dje­lo, kao i brat ubi­je­nog Jo­va­no­vi­ća, i da će svi oni to i po­tvr­di­ti. Tu­ži­o­cu je is­pri­čao i da je po­zna­vao Jo­va­no­vi­ća, ali da ni­je imao mo­tiv da iz­vr­ši dje­lo ko­je mu se sta­vlja na te­ret. Ta­ko­đe, po­nu­dio je da se iz­u­zmu snim­ci ka­me­ra sa obje­ka­ta po­red ko­jih je te no­ći pro­la­zio i da se upo­re­di vri­je­me sa vre­me­nom ubi­stva.
Mi­tro­vić je tu­ži­o­cu ka­zao i da je de­se­tak da­na pri­je hap­še­nja čuo pri­ču da je on osum­nji­čen za to dje­lo. Ta­da je, ka­ko je is­pri­čao, išao kod po­ro­di­ce ubi­je­nog Jo­va­no­vi­ća i ka­zao im da on s tim dje­lom ne­ma ni­šta. Tvr­di da im je po­nu­dio da po­đu za­jed­no u po­li­ci­ju i da se pod­vrg­ne po­li­graf­skom te­sti­ra­nju. (Dan)