- Da znam ko je ubica mog djeteta, ne bih čekala da mu neko drugi presudi... A kada nađu tog monstruma, pričaću vam sve o mojoj Jeci, o njenom životu...
Teško govori. Malo-malo pa joj se oči napune suzama. U crnini, na pragu svoje kuće, napominje nam da više nema šta da izgubi. Pogled prepun tuge i bola. Kaže, posebno je bole izmišljotine koje čita o navodnoj svađi sa Jeleninim mužem Zoranom.
-Idem kod njega svaki dan da vidim moju Janu. Ni njemu, jadnom čoveku, nije lako. Znam koliko mu je teško. Ostao je sam sa djetetom, jer mu je neko ubio ženu. Jana pita stalno za mamu, a on mora da smišlja šta će joj i kako reći. U svom bolu mora da ostane jak zbog nje - drhtavim glasom priča Zorica Krsmanović.
Jana je, dodaje ona, sada mnogo vezana za oca i ne želi da se odvaja od njega.
- Dijete se plaši da ne izgubi tatu. Stalno je pored njega. Zbog toga je ne dovodim kod mene. Ne želim da je odvajam od oca - priča Zorica.
Kako kaže, zajedno sa porodicom Marjanović sprema se za obilježavanje pomena njenoj ćerki.
- Ispalo je da nećemo sa Marjanovićima da obilježimo 40 dana. To je glupost. Idemo svi zajedno na groblje, u srijedu, kada je i zakazano - govori Zorica dok joj se oči pune suzama.
Jelena i Jana su joj, nastavlja drhtavim glasom, sve na svijetu.
- Moje dijete, moje sve, ubijeno je. Neki monstrum ju je ubio. Ostala mi je samo Jana i zbog nje moram da ostanem jaka. Ne znam ko je čovek koji je ubio moje dijete. Pitam se kome je tako nešto moglo da padne na pamet. Bila je vesela, nasmijana, puna života. Ko može da ubije takvo stvorenje? Mnogo mi je teško. Niko ne zna kakav je to bol - priča nesrećna majka.
Ona dodaje da je njena ćerka bila veliki vjernik.
- Obje smo bile veliki vjernici, a onda ju je neko ubio. Kako sada i u šta da vjerujem? - pita se Zorica.
Jelena Krsmanović ubijena je 2. aprila na nasipu u naselju Crvenka u Borči. Njeno tijelo pronađeno je dan kasnije, u kanalu pored nasipa.
Blic.rs
