Istraživanje "Stavovi građana o pravosudnom sistemu u Crnoj Gori” sprovedeno je u martu, u okviru projekta ”Monitoring reforme pravosuđa u Crnoj Gori” koji CeMI i HRA zajedno realizuju.
Kako je saopšteno na predstavljanju istraživanja, povjerenje u pravosudni sistem Crne Gore ima 52,6 odsto građana starijih od 18 godina, 40,5 odsto je kazalo da nema povjerenja, dok 6,9 odsto nije imalo stav po tom pitanju.
Najveće povjerenje među pravosudnim institucijama uživaju notari, sa kojima su građani i bili najčešće u kontaktu, i kojima uglavnom ili u potpunosti vjeruje 44,8 odsto ispitanika.
Najmanje ispitanika je iskazalo povjerenje u medijatore, s kojima su i najmanje kontaktirali, pa je svega 28 odsto anketiranih kazalo da ima uglavnom do u potpunosti povjerenje u tu instituciju, dok je 17 odsto izjavilo da ne može ocijeniti stepen povjerenja u medijatore, jer nema dovoljno informacija.
Većina ispitanika, 57,4 odsto, smatra da sudije nijesu nezavisne, 30,4 odsto smatra da jesu, a 12,2 odsto nema stav po tom pitanju.
Od onih koji smatraju da se na sudije ostvaruje uticaj, najviše je izjavilo da na odluke sudija utiču vlast (58,4 odsto), uticajni pojedinici (41,9 odsto) i političke partije (34,7 odsto).
Velika većina građana, čak 78,8 odsto, smatra da sudski procesi traju suviše dugo i da sudovi nijesu dovoljno efikasni.
Gotovo polovina ispitanika smatra da se sudije ne biraju i ne napreduju prema stručnosti, a oni koji imaju taj stav, kao osnovne razloge navode u najvećem procentu političke veze i rođačko-prijateljske veze.
Kada je u pitanju državno tužilaštvo, 46 odsto ispitanika smatra da je nezavisno, 40 odsto smatra da nije, a 14 odsto nema stav.
Od onih koji smatraju da tužilaštvo nije nezavisno, 75,3 odsto smatra da na odluke tužilaštva utiče izvršna vlast.
Polovina (50,3 odsto) ispitanika smatra da tužioci još nedovoljno istupaju u javnosti i da nedovoljno obrazlažusvoje odluke.
Oko 68 odsto ispitanika smatra da je tužilaštvo sporo i da mu treba previše vremena da pokrene postupak.
Istraživanje je pokazalo da su podijeljeni stavovi da li se tužioci biraju i napreduju na osnovu stručnosti. Tako 42 odsto ispitanika smatra da se tužioci ne biraju i ne napreduju na osnovu stručnosti, dok 41 odsto smatra suprotno, a 17 odsto ispitanika nema stav o tome.
Istraživanje je pokazalo da se građani o radu sudstva i tužilaštva najviše informišu putem medija - televizijskih kanala, štampanih izdanja dnevnih novina, informativnih portala i radija, a mali broj putem internet stranica sudova i tužilaštava.
Većina građana ne zna da postoji Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći - 53 odsto ispitanika smatra da ne postoji ili nije sigurno da postoji.
“Od 2014. godine nije došlo do pomaka u informisanosti o tome. Zato ne čudi podatak da većina građana ističe da nije upoznata sa pravima koje ima po ovom zakonu, i to čak 78,7 odsto ispitanih”, navodi se u istraživanju.
Prilikom predstavljanja izvještaja, izvršna direktorica HRA Tea Gorjanc Prelević je kazala je da većina građana nema povjerenja u nezavisnost sudija i sistem njihovog izbora i napredovanja sudija.
“Kod tužilaca je nešto veće povjerenje i u nezavisnost i sistem izbora. Ove dvije pojave i percepcije su povezane”, kazala je Gorjanc Prelević.
Prema njenim riječima, transparentan i objektivan sistem izbora znači i važnu garanciju nezavisnosti sudija i utiska o toj nezavisnosti.
“Ako se sudije ne biraju isključivo na osnovu stručnosti, ako nekome duguju zahvalnost za to što su izabrani, a ne samo svojim sposobnostima, onda su i podložniji uticajima, odnosno vraćanju takve usluge. Nadamo se da će percepcija građana dodatno uticati na Sudski savjet i Tužilački savjet da unaprijede praksu”, poručila je Gorjanc Prelević.
Ona je podsjetila da je Sudski savjet, samo u prošloj godini, u čak jednoj trećini odluka odstupio od rang liste kandidata koju je sam formirao bodujući ispunjenost kriterijuma i podkriterijuma.
“Što ne doprinosi povjerenju ni u izbor, ni u nezavisnost sudija”, dodala je Gorjanc Prelević.
