Piše: Mihailo TERZIĆ
Ovo su bila 24-ca poglavica crnogorskih plemena okamenjenih u vremenu i prostoru crnogorskom, pod duhovnom vakelom Amfilohija i penzionisanog kustosa Nikole Kusovca iz Beograda i asistenciju Joanikaija i Momčila Vuksanovića. Dvadeset četvorica veterana u službi interesa velikodržavne anticrnogorske ideologije i geopolitičkih centara moći, zaduženi da nekakvom Dekleracijom pokušaju ustaviti CG na putu slobode i nezavisnosti. Da,valjda, tako opravdaju sramnu ulogu protiv svoje države a za interese tuđih.
Najtiražniji beogradski, prorežimski, dnevnik Infomer ne navodi imena Poglavica. Pominju se samo politički mentori ovog skupa koga nazvaše Vijećem narodnih skupština, (kojih i čijih nije rečeno) sćukali se da usvoje Dekleraciju protiv ulaska Crne Gore u NATO integracije.
Vele, da to čine „da sramota ne padne na narod“, da ustave „besčašće i sramotu“ i da spasu „jednovjernu braću Ruse“ od „bojevih glava“ koje bi joj, navodno, prijetile sa crnogorske „busije“. Ovi plaćeni izvođači radova,svoje petkolonaštvo argumentuju tvrdnjom, da bi se CG stupanjem u NATO savez „ispisala iz reda časnih država“...
Zaboravlja SPC i njen mitropolit pop Risto Radović, da sramotu i besčašće Crnoj Gori i Crnogorcima niko nikada nije više učinio nego oni koji su to radili pod njenim blagoslovom. Od zločinaca pljevaljskih popova, Mace-Koljača i popa Šiljka, vjerskog ubistva porodice Zvicer, poganjenja crnogorske zastave na Cetinju oktobra 1918. godine od strane okupatorske srpske vojske, uzaludne Mojkovačke tragedije zbog date RIJEČI da će pomoći ratnom savezniku Srbiji, sve do Sedmog bataljona,otimanja imovine CPC i raskola koji danas čini SPC zajedno sa petokolonašima iz DF. SPC u CG je bila i ostala infektivno žarište i maligno Zlo na prostoru Crne Gore.
Zastrašujuća je mentalna blokada percepcije učesnika, Skupa Poglavica, da shvate savremene trendove geopolitičkih prestrojavanja u Evropi, kada najkorisniji i najracionalniji iskorak savremene CG smatraju „odsudnim časom“ i pozivaju na „spas“ „obraza“ i istorijske časti CG.
Valjalo bi, da se ovi revnosni politički radnici prisjete da je, zapravo, odsudni istorijski čas opametio CG i Crnogorce, da se nikada više ne oslanjaju samo na „bratstvo“,“jednovjerstvo“,“dva oka u glavi“ iza kojih se krije obmana ,podvala i izdajstvo. Shvatila je CG da nema velike razlike između „bratskog“ i „nebratskog“ ubistva. A Crna Gora je bila istorijski „ubijena“. Proćerana iz istorije. A posle toga je naćerana da postrane ono što nije. Mijenjan joj je entitetski identitet, prekrajani simboli. Manipulisalo se, i još se manipuliše, kolektivnom crnogorskom sviješću. Podmeću se lažni identitetski simboli. Otuđuje joj se i mijenja prošlost. Ovi koji se na Skupu Poglavica, farisejski plaše da „sramota ne padne na narod“ CG, plaše se, ISTINE, da se sramota ne podigne sa naroda Crne Gore. Plaše se da ne ogoli istorijsko nasilje koje je vršila SPC i nosioci ideološke matrice da bi se zadržao podanički status Crne Gore.
Bila je CG u društvu tzv. „časnih država“ i nestala je. Ostala je palanačka više od jednog vijeka u zapećku istorijskom. Branila je sopstvenu slobodu i ginula za tuđu. I bili su Crnogorci SAMO dok su ginuli,dok su topili štamparska slova za puščani prah,dok su kolijevkama sa bebama gađali osvajače.. a kad su osvojili Slobodu ona je prestajala biti samo crnogorska,relatizovana je,razvodnjavanja, nije mogla biti Sloboda samo za CG,morala je biti Sloboda neke Velike: Rusije, Srbije...Govorili su, da je Crna gora Mala da bi bila Velika?!
Danas je Crna Gora pametnija za sva iskustva prošlosti,svjesna postmodernih tendencija u svijetu,građanskih sloboda i demokratskih tokova. Oslobađa se atavizama i streotipa i prihvata multietičnost i međuvjerski sklad kao najbolji ambijent da se očuva građanski i nacionalni identitet pojedinca i kolektiva.Crna Gora se ne „ispisuje“ i ne „upisuje“ona je prihvatila društvo najboljih, najsigurnijih i najperspektivnijih država u evropi i svijetu.
Skup Poglavica u hramu u Podogici je samo očajnički krik prošlosti i zavisti.
