Napadi u Briselu, očigledno povezani sa napadima u Parizu prošle godine i hapšenjem Salaha Abdelslama i prošlog petka, strpljivo su planirani upravo sa ovim ciljem. Ubijanje prolaznika na ulici nema nikakvu vojnu svrhu; eksplozivna snaga terorističkog čina nastaje iz naše reakcije na njega – od pažnje javnosti do odgovora političkih elita. Mediji, političari i građani su postali „korisni idioti“ terorizma.
Naša društva ne mogu postati imuna na terorističke napade, jer su oni nasumični. Nema tog policijskog nadzora, angažovanja vojske ili nuklearnog oružja koji mogu da ih spreče. Bezbednosne službe i nadzor imaju svoje granice, a bombaši i ubice će uvek naći način da se provuku kroz svaku sigurnosnu mrežu.
Politički terorizam je star koliko i rat. Od rimskih legija do jedinica britanskog ratnog vazduhoplovstva Bomber Command koje su bombardovale Drezden – ulivanje straha civilnom stanovništvu je uobičajeno oružje terorizma. „Borba protiv terorizma“ je besmislena koliko i „borba protiv oružja“.
Ali nije besmisleno ublažiti, a ne raspirivati, gnev koji hrani terorizam i umanjiti snagu takvih incidenata. Za to je potrebna mudrija spoljna politika od one koju većina zapadnih zemalja vodi prema muslimanskom svetu. Još je teže ostvariti uzdržano medijsko izveštavanje o terorističkim napadima i odgovorima na njih. Krajnje je nesmotreno masovno izveštavanje o svakom terorističkom činu. Mediji treba da rade svoj posao, ali bez preteranog uživanja u nekim temama, za šta je najbolji primer ekstenzivno izveštavanje o brutalnostima Isisa.
Teroristi žele da unište zapadna društva, da dokažu da je liberalna demokratija prevara i da pokrenu progon muslimana. Odgovori naše bezbednosne mašinerije im samo pomažu u tome. Uverena u svoju moć, ta mašinerija odbija da prizna da postoje stvari od kojih ne može da nas zaštiti. I sa svakim novim terorističkim napadom ona zahteva još novca i moći za sebe. To joj ne smemo dati.
Preveo Miroslav Marković/ pescanik.net
