Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, cilj obeležavanja je podizanje javne svesti o pretnjama koje ljudske aktivnosti predstavljaju za opstanak divljih vrsta, a ove godine posebno se stavlja akcenat na krivolov i ilegalnu trgovinu slonovačom.
Neodrživo korišćenje prirodnih resursa, kroz nekontrolisano sakupljanje iz prirode, trgovinu i ilegalne radnje, poput krivolova i krijumčarenja divljih vrsta, predstavljaju najozbiljniju pretnju po njihov opstanak, odmah posle gubitka prirodnog staništa. Ljudske aktivnosti stvaraju veliki pritisak na divlje vrste, a sve češće dovode i do potpunog istrebljenja pojedinih vrsta.
Datum za obeležavanje Svetskog dana divljih vrsta je simbolično izabran da se podudara sa datumom potpisivanja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES - Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. godine. CITES Konvencija reguliše međunarodni promet i trgovinu preko 35,000 ugroženih vrsta vrsta biljaka i životinja, uključujući njihove delove i derivate. Ovaj medjunarodni ugovor je ratifikovalo 182 države.
Ukupan godišnji obrt novca u svetskoj trgovini zaštićenim divljim vrstama, njihovim delovima i derivatima procenjuje se na oko 160 milijardi američkih dolara. Po procenama Međunarodne kriminalističke policijske organizacije Interpol, godišnja vrednost ilegalne trgovine primercima zaštićenim divljih vrsta na globalnom nivou iznosi izmedju 7 i 10 milijardi američkih dolara, što ovaj vid nelegalne aktivnosti svrstava medju privih pet na globalnom nivou po profitabilnosti.
Opstanak nekih od najatraktivnijih divljih vrsta direktno ugrožavaju organizovane kriminalne grupe, kroz krivolov i krijumčarenje. Slonovi, nosorozi, tigrovi i druge velike mačke, primati, ptice grabljivice, papagaji, kopnene kornjače, pangolini i tropsko drveće najčešće su na meti krivolovaca i krijumčara.
Broj ilegalno ubijenih afričkih slonova kreće se izmedju 20.000 i 25.000 primeraka godišnje, što je izuzetno zabrinjavajući podatak obzirom da se ukupna populacija afričkog slona procenjuje na izmedju 420.000 i 650.000 primeraka.
Glavni razlog za stradanje ove vrste jeste potražnja za njihovim kljovama, odnosno slonovačom, na azijskom crnom tržištu gde rezbarena slonovača predstavlja statusni simbol.
Visok intenzitet krivolova u poslednjih nekoliko godina doveo je do situacije da broj ubijenih slonova premašuje prirodni prirast ove vrste. Ako se krivolov i krijumčarenje ne suzbiju u najskorijem roku opstanak ove vrste će biti doveden u pitanje u narednih dvadeset godina.
