Funkcioneri DF-a Budimir Aleksić, Branka Bošnjak i Vladislav Bojović uputili su pitanja Rektoratu UCG, a kako navode, ukoliko ne dobiju odgovor na postavljena pitanja, to nikako ne znači da će njihovo interesovanje prestati, već će silom prilika sačekati neko drugo vrijeme kad će se i ovo koruptivno klupko, poput svih ostalih, odmotati.
- Pošto je i univerzitetski biznis Mila Đukanovića, kao i svi prethodni, bio pred potpunim slomom, onda je u tipičnom DPS maniru, prije par godina izvedena desant-instalacija aktuelne rektorke na čelo državnog univerziteta, kako bi se uklonila nepoželjna konkurencija. Aksioma lokalnog tajkunskog bratstva kaže da je biznis moguć samo ako nema konkurencije. Da nepoželjna konkurencija nestane, brine se ”država”. Stoga je na UCG i dovedena omiljena režimska rediteljka Radmila Vojvodić, ali u ulozi stečajnog upravnika. Time je, pored ostalih nelogičnosti, istorija univerzitetskog obrazovanja dobila pečat lokalne političke farse, jer je to prvi rektor nekog univerziteta bez naučnog zvanja. Ne samo da je to po sebi nečuveno, već je i nestatutarno, čak i po važećem Statutu UCG koji je, znamo, dizajniran po mjeri režimskih potreba. Posledično, to čini sve odluke Radmile Vojvodić sa funkcije rektorke UCG nezakonitim.
Od trenutka dolaska Radmile Vojvodić, duh DPS marketinške agencije MAPA se pokušava nametnuti kao obrazac života na Univerzitetu. Tortura sladunjavog marketinga iz kuhinje Radmile Vojvodić služi kao potemkinovska zavjesa dok se u pozadini pljačka i uništava sve što je suštinski vrijedno na Univerzitetu.
Univerzitet je postao poligon za besmisleno i štetno iživljavanje rektorke i njenih poslušnika. Počelo je sa ličnim i politički motivisanim otpuštanjem eminentnih profesora, inforbiroovskim obračunima sa neposlušnim strukturama, a potom se krenulo u sistematsko uništavanje jezgra Univerziteta. Sve je to prekriveno oblakom ispraznih, nasumično prikupljenih fraza o ”reformama”, ”progresu”, ”evropskim standadima”, ”vizijama”.
Usklađeno sa poznatom praksom uništavanja značajnih privrednih subjekata u Crnoj Gori, i na Univerzitetu su započete velike ”strukturne reforme” u cilju navodnog prilagođavanja ”savremenim trendovima” i ”evropskim standardima”. Kao neizbježan dio tranzicionog folklora, pozvani su i takozvani ”međunarodni eksperti”, koji poput ondašnjih privatizicionih savjetnika, služe da bi se golotinja korupcije, pljačke i besmisla prekrila formom nekog ”ekspertskog” mišljenja.
Pri tom, ne daju nijedan ozbiljan i argumentovan odgovor na niz logičnih pitanja koja uzaludno postavljaju kako profesori, tako i studenti. Očigledno je kuda zapravo vodi ovaj krivudavi korupcionaški puteljak aktuelnog rukovodstva UCG.
Namjera Mila Đukanovića, odnosno rukovodstva UCG, je da kroz model studija 3+2+3 (osnovne studije + magistarske + doktorske) izvedu još jednu, kamufliranu pljačku građana Crne Gore. Naime, time bi Vlada uštedjela jednu godinu budžetskog finansiranja osnovnih studija. Nakon završene tri godine, studenti nemaju nikakvu mogućnost zaposlenja, pa bi, ukoliko žele da rade u Crnoj Gori, morali da završe najmanje magistarske studije. A njih će, naravno, morati da plate. Time se oni studenti koji stiču formalnu mogućnost zaposlenja svode samo na one koji su u stanju da plate magistarske studije. A pošto se već plaća, onda je očigledno da ”reformatori” žele da, nimalo suptilno, upute buduće studente ka lakšem, lepršavijem izboru, odnosno UDG-ju.
Đukanovićev plan da finansira tri umjesto dosadašnjih četiri godine osnovnih studija služi isključivo kao resurs za neke buduće ”Limenke” i druge koruptivne zahvate. Tako bi premijer sebi obezbijedio dvostruku korist - uništavajući jedinu čvrstu konkurenciju svom privatnom univerzitetu i obezbjeđujući novu rezervu za ličnu, porodičnu i kumovsku pljačku iz budžeta Crne Gore.
Aktuelno rukovodstvo UCG je već odavno u zoni krivične odgovornosti, jer potpuno svjesno zloupotrebljava službeni položaj za korist druge strane, a protivno interesima institucije koju formalno predstavlja. Pored ovog, postoje ozbiljne indicije da se na UCG nenamjenski troše ogromna sredstva, protivno zakonu. Takođe, izgleda da ni UCG nije ostao imun na formule ”jedan zaposleni - četiri glasa” iz čuvene afere ”Snimak”. Naime, primijećen je ogroman broj novozaposlenih u rektorskim ”službama”.
Zbog svega ovog, zvanično upućujemo jedan skup pitanja rektoratu UCG, koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama:
1. Koliko je UCG izdvojio sredstava na račun izgubljenih sudskih sporova u kojima je učestvovao kao stranka od početka 2015. godine i koji su to sporovi?
2. Koliko je UCG isplatio honorara i ostalih nadoknada, mimo plate, rektorki i svim prorektorima pojedinačno od stupanja na dužnost i po kom osnovu?
3. Na osnovu čije odluke i po kom statutarnom osnovu je formiran Radni tim za pripremu akreditacije UCG?
4. Ko čini Radni tim za pripremu akreditacije UCG i kolika su finansijska sredstva opredijeljenja za njegov rad od dana njegovog formiranja?
5. Na osnovu čije odluke i po kom statutarnom osnovu je formiran Centar za studije i kontrolu kvaliteta?
6. Ko čini sastav Centra za studije i kontrolu kvaliteta i kolika su finansijska sredstva opredijeljenja za njegov rad od dana njegovog formiranja?
7. Po kojoj proceduri su odabrani međunarodni eksperti-konsultanti za pripremu akreditacije UCG: prof. dr Stane Pejovnik, prof. dr Rado Bohinc, prof. dr Darko Lukić, prof. dr Gordana Šurlan-Momirović i kolika su sredstva opredijeljena za njihov rad? - zaključuju iz DF-a na kraju saopštenja.
