Usvajanjem Analize pojedinih aspekata poreskog sistema, Crna Gora je zvanično otpočela reformu modela poreskog sistema, koja predviđa promjenu strukture oporezivanja odnosno transfer ka porezima koji imaju slabiji negativan uticaj na ekonomski rast.
“Praktično, to znači napuštanje politike dominantnog oporezivanja dohotka i dobiti, a istovremeni prelaz na oporezivanje potrošnje i jednostavnije i, za administriranje, jefitnije oporezivanje dohotka, kroz zadržavanje veće stope doprinosa. Intencija je da se oslobodi potencijal za rast, što, uz reforme u drugim oblastima, doprinosi efikasnijoj valorizaciji resursa, te jačanju konkurentnosti ekonomije, dostizanju viših stopa privrednog rasta i povećanju životnog standarda građana”, navodi se u dokumentu Ministarstva finansija..
U skladu sa rješenjima datim u ovom dokumentu, u srednjem roku postepeno će se povećavati akcize na duvan i duvanske proizvode, uveden je porez na dobitke od igara na sreću a u proceduri je povećanje akcize na mineralna ulja u cilju stvaranja uslova za finansiranje dijela troškova izgradnje autoputa.
“ Smanjena je stopa poreza na dohodak fizičkih lica u 2016. godini, povećana je stopa doprinosa na zdravstveno osiguranje i uvedene su poreske olakšice za investicije u strateški razvojnim granama. U srednjem roku, akcenat će biti na optimizaciji tekuće potrošnje u cilju stvaranja preduslova za ulaganje u projekte koji u dugom roku osiguraju privredni rast i razvoj kao i kroz racionalizaciju broja zaposlenih shodno rješenjima datim u Strategiji reforme javne uprave u Crnoj Gori za period 2016 – 2020. godine.”, piše u dokumentu.
U cilju stvaranja uslova za dugoročnu održivost javnih finansija sprovodiće se aktivnosti na realizaciji ciljeva utvrđenih Programom reformi upravljanja javnim finansijama za period 2016 – 2020. godine koji je usvojen u 2015. godini.
“Program se odnosi na pet ključnih oblasti upravljanja javnim finansijama, i to: 1) održivi fiskalni okvir, planiranje i budžetiranje javne potrošnje; 2) izvršenje budžeta; 3) razvoj sistema unutrašnjih finansijskih kontrola; 4) finansijsko izvještavanje i računovodstvo i 5) kapacitet Državne revizorske institucije da zadovolji standarde INTOASAI”, zaključuje se u dokumentu.
P.Z.
