Ovako za Portal Analitika priča dirigentkinja Ana Ćosović, asistentkinja čuvene Dare, koja se juče prvi put predstavila crnogorskoj publici rukovodeći horom "Obilić" na tradicionalnom Božićnom koncertu u Crnogorskom narodnom pozorištu.
- Ovo mi je prvi put da nastupam u Podgorici i jako sam zadovoljna prijemom. Ovo je veoma topla publika i čini mi se da je uživala u koncertu koji smo im priredili. Mislim i da je ovo publika koja je naviknuta na dobre horske nastupe - rekla je Ćosović.
Program jednočasovnog nastupa činile su pažljivo birane kompozicije, počev od "Oče naš" Josifa Marinkovića, preko "Roždestva" Stevana St. Mokranjca, "Bogorodice, djevo" nepoznatog autora, i istomenog pjevanja iz Svenoćnog bdenija Sergeja Rahmanjinova, zatim dužeg izvoda iz Mokranjčeve Liturgije svetog Jovana Zlatoustog, "Aliluja spasi Bože ljudi Tvoja" Pavela Česnokova i "Vospojte" Marka Tajčevića. Solisti su bili bariton Vladimir Andrić i stalni član i solista hora bariton Ivo Vučković. Čak tri numere odabrane su za bis: "Legenda o 12 razbojnika" Sergeja Žarova, "Budimja" iz Mokranjčeve već pomenute Liturgije i, tradicionalno, "Mnogaja ljeta".
Nova asistentkinja čuvene diritenkinje, Ana Ćosović sa horom "Obilić" radi godinu dana.- Od kako sam počela, vrlo darežljivo mi je prepuštala neke manje koncerte. Imala sam i dva cjelovečernja, a nastup u Podgorici je najveći do sada. Jako sam zahvalna za ovu priliku. S druge strane, prilično je zahtjevno i teret je biti na njenom mjestu. Ali ova publika je jako dobronamjerna prema ovom ansamblu, tako da je to bilo ohrabrujuće - rekla je ona.
Za svakog mladog dirigenta biti uz Darinku Matić Marović, živu legendu horske muzike šireg regiona, prema riječima naše sagovornice, to je prilika da se nauči najviše o poslu.
- Ja i dalje učim od nje, korepetiram hor za nju, gledam kako i šta radi. To je zaista velika čast. S druge strane, to nosi i svoj teret... No, ona je neponovoljiva ličnost i prilično blagonaklona prema svojim asistentima. Vrlo je majčinski i profesorski nastrojena, pa je to prijatna saradnja.
Ćosović dalje kaže da, iako je dirigovanje učila na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Biljane Radovanović, bila je dio hora "Collegium musicum" kojim Matić Marović takođe rukovodi, pa je znala njen način rada.
- U Podgorici smo nastupili u malom sastavu zato što je tako od nas traženo, ali i dalje imamo jedan veliki sastav koji može da otpjeva svako monumentalnije djelo. Ovo je bila jedna kamerna varijanta i to je, u suštini, i jedan mali eksperiment, izazov. Morali smo i na tome da radimo jer je drugačije kada pjeva 25 i 90 pjevača. To je drugi način pjevanja, sve je drugačije. Dara mi je veoma mnogo pomogla za ovaj koncert, pripremila me na razne načine i bila tu za mene. Čule smo se i prije nastupa telefonom više puta. Bio je određeni teret zato što je to nastup u Podgorici i zato što je to njena publika, ali je sve dobro završeno.
No, vremena su teška ne samo za ovaj hor bogate tradicije i brojnih priznanja, već i kulturu i umjenost uopšte, ali je upornost ključna riječ u njegovom opstajanju. I na tome potencira Darinka Matić Marović, dodaje naša sagovornica.- Ona zaista radi sve: uči nas da smo na sceni i čitav taj posao za nastupe. Između ostalog, kada ugovaramo neki koncert, ona me često uči kako da se postavim prema ljudima i obavljam i taj dio posla. I - što je ključno? Ključno je da se nikada ne odustaje. Desi se da dođe malo ljudi na probu, da je nevrijeme, da kasne, ali proba se drži i sa pet ljudi. To je njen lajt motiv - da se nikada ne odustaje. Bilo je i mnogo teških momenata. Imali smo jednu krizu u horu i čitavom društvu, koju smo prebrodili. Sada se oporavljamo od svega toga. Nismo primili neko vrijeme mlade članove. Ali, Dara je zaista veliki borac, koji stalno gura naprijed i to je ključ svega - da čovjek ne posustane.
I pored svih prepreka, hor nastavlja svoj rad, sa novom energijom i posvećenošću mladih ljudi, što je karakteristika višedecenijskog uspjeha ovog pjevačkog anasmbla.
- Hor "Obilić" nije profesionalni hor samo u smislu da članovi ne dobijaju novac za nastupe, ali to je hor od koga možete da očekujete sve što i od jednog profesionalnog hora. Mislim da je ključ toga - druženje. Članovi se veoma mnogo druže, sklapaju prijateljstva koja traju cijeli život. I danas u naš klub u "Krsmancu" dolaze ljudi koji su u horu pjevali prije 40 godina. To su neke neraskidive veze koje nastaju na turnejama i to je ono što najviše privlači članove. Takođe, oni vole da pjevaju velika vokalno-instrumentalna djela, što ne bi nikada mogli da urade da nisu u ovom horu. To su i turneje, putovanja kojih, na žalost, nema tako mnogo zbog aktuelne situacije, ali uspijevamo nešto i tu da uradimo. Svakako je sve teže, jer i po audicijama je sve manje horskih pjevača, ali je "Obilić" i dalje neki izuzetak - zaključuje dirigentkinja ovog renomiranog beogradskog hora.
K.J.
Foto: MCCG/D.Miljanić
