Komisija na čijem je čelu Leković prestaje sa radom 1. januara naredne godine, a njen posao preuzima novoosnovana Agencija.
- Prema podacima koje dostavljaju javni funkcioneri u izvještajima za prošlu godinu, samo njih 11,5 odsto, odnosno 463, kazalo je da ima novčana sredstva u banci, a 4,5 odsto odnosno 177 njih istakli su da imaju određenu gotovinu. Evropska komisija je posebno insistirala da moramo provjeravati bankarske račune javnih funkcionera – rekao je Leković.
Od 3. aprila do danas 493 javna funkcionera dostavila su izjave o saglasnosti za „ulazak“ u bankarske račune, a njih 86 nije, dok od lokalnih funkcionera 52 nije potpisalo izjavu.
- Svi hrvatski javni funkcioneri prije ulaska u Evropsku uniju su morali da potpišu izjave za ulazak u bankarski račun, ali čim su ušli u EU, Ustavni sud je oborio takvu odredbu. Sada ističu da je to njihovo ustavno pravo i da javni funkcioneri imaju slobodu da li će ostaviti uvid u bankarski račun ili ne – rekao je Leković.
Komisija za sprečavanje sukoba interesa nedavno je usvojila pravilnik o načinu evidentiranja, vođenja i čuvanja bankarske tajne za javne funkcionere. U dogovoru sa Centralnom bankom i Udruženjem banaka, izjave pojedinih funkcionera, koji su prihvatili da im se provjere računi, naredne sedmice biće dostavljene bankama u skladu sa pravilnikom.
- S obzirom na to da smo umreženi sa svim državnim institucijama, ostalo je još ovo pitanje da se riješi – rekao je Leković.
Izmjenama Zakona definisana je nova odredba za javne funkcionere vezana za provjeru računa u bankama, ali to nije obavezna norma.
- U zakonu ne stoji da javni funkcioner mora potpisati izjavu o davanju saglasnosti za oslobađanje bankarske tajne da Komisija može ući u njegove račune kako bi se vidjelo da li se slaže ono što je on napisao u izvještaju. Eksperti Evropske komisije su bili kod nas i rekli da se tako degradiraju pojedini funkcioneri jer nijesu u istom položaju. Oni će najvjerovatnije predložiti da svi funkcioneri moraju potpisati izjavu – dodao je Leković.
