Žugić je kazao da se od ukupnog iznosa budžeta na tekuću potrošnju odnosi 773 miliona EUR, na kapitalnu 335 miliona, na budžet državnih fondova 626 miliona, a na transakcije finansiranja odnosno refinansiranja dijela dospijeća javnog duga iznos od 391 milion EUR.
»Sam budžet je koncipiran u elementima kada imamo određene preduslove koji se tiču njegovog donošenja, a odnose se na osnovne smjernice fiskalne i makroekonomske politike i realne ekonomske potencijale države«, kazao je Žugić nakon vanredne sjednice Vlade.
Budžet, kako je ocijenio, mora da prati ne samo fiskalnu već i ukupnu ekonomsku politiku i njene osnovne ciljeve.
»Osnovni ciljevi ekonomske politike su bolji životni standard svih građana koji pretpostavlja veće zapošljavanje i širenje poreske osnove i poreskog kapaciteta, kako bismo imali prostor za urednije servisiranje svih obaveza kroz veću naplatu javnih prihoda«, objasnio je Žugić.
Budžet, kako je dodao, ima i svoje fiskalne preferencijale.
»Želimo da nastavimo snažne mjere fiskalne konsolidacije, što se na prihodnoj strani ispoljava kroz povećanje prihoda. Cilj je da se nastave i mjere konsolidacije u potrošnji budžeta uz sužavanje zone sive ekonomije i neke nove modele kojima ćemo omogućiti veći stepen održivosti ukupne fiskalne potrošnje«, rekao je Žugić.
On je saopštio da je, prema predloženom Zakonu o budžetu za narednu godinu, ukupni deficit planiran na 7,15 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
On je naveo da se deficit dominantno iskazuje u segmentu razvojnih projekata odnosno u kapitalnom budžetu.
»Deficit se odnosi dominantno na izgradnju dionice autoputa Bar-Boljare, jer smatramo da ćemo kroz kapitalni budžet i kroz generisanje razvojnih projekata doći do veće poreske osnovice i time većeg prostora za ubiranje više prihoda«, kazao je Žugić.
Deficit tekuće potrošnje iznosi 0,75 odsto, a bio je palniran do nivoa 0,8 procenata.
Kada su u pitanju penzije, Žugić je rekao da je u tom segmentu planirano povećanje u apsolutnom izrazu od 15 miliona EUR.
»Očekujemo da ćemo po tom osnovu makar u nekoj mjeri unaprijediti materijalni položaj penzionera. Briga o njima je nesporna. Da li je dovoljna to je više pitanje objektivnih okolnosti i materijalnih pretpostavki države«, smatra Žugić.
Kada je u pitanju javni dug, Žugić je rekao da su u Vladi pažljivo razmotrili izvještaj Evropske komisije (EK) i sugestiju vezanu za generisanje javnog duga po osnovu izgradnje dionice autoputa.
»Javni dug je prema posljednjem zvaničnom podatku 59,6 odsto BDP-a. Naše projekcije su da će do kraja ove godine javni dug iznositi oko 64 odsto, a do kraja naredne 68,5 odsto BDP-a«, kazao je Žugić.
On je objasnio da to jeste probijanje kriterijuma Mastrihta.
Vlada je, kako je rekao, dužna da shodno Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, nivo deficita i nivo javnog duga, ukoliko se probiju limiti, vrati u dozvoljene limite u periodu od pet godina.
»Što se tiče sanacionog plana naša je obaveza da kada se zvanično ozvaniče prekoračenja koja se odnose na javni dug i nivo deficita napravimo plan sanacije i da u periodu od pet godina vratimo parametre u dozvoljene okvire«, kazao je Žugić.
Kada je u pitanju javni dug, on je naveo da prva stvar jeste dospjeće obaveza iz prethodnog perioda u nivou od 391 miliona EUR.
"Za tekuću potrošnju smo planirali fiskalnu rezervu i dio deficita u niovu od 0,75 odsto, odnosno 36 miliona EUR«, kazao je Žugić.
Sa tim parametrima i tim iznosima, kako je kazao, Vlada će ići na refinansiranje javnog duga.
»Očekujem da ćemo dobiti povoljnije uslove i u dijelu otplate i troškova finansiranja«, poručio je Žugić.
Kada je u pitanju problem javnog duga koji nastaje izgradnjom dionice autoputa, Žugić je objasnio da su u Vladi pošli od povoljnih uslova kreditiranja.
»Imamo period gradnje četiri godine, grejs period šest godina i dug period povrata sa niskom kamatnom stopom. Ako imate dvije godine između završetka gradnje i početka otplate anuiteta onda imate i prostor za naplatu javnih prihoda odnosno putarine, tako da je to povoljnost s tim što već radimo na elementima koji znače prodaju koncesije nakon isteka tog vremenskog perioda. To bi značilo da se taj dio javnog duga smanjuje za nivo koji smo sad generisali«, naveo je Žugić.
Kada je u pitanju zaduženje za autoput, Žugić je kazao da će ono u narednoj godini iznositi 245 miliona EUR.
»To je taj dio razvojnog zaduženja«, objasnio je Žugić.
Upoređujući ovogodišnji sa budžetom za narednu godinu, on je rekao da su napravljene promjene koje se tiču finansiranja potencijala razvojnih projekata.
»Deficit je dominantno iz tog segmenta i smatramo da će razvoj i širenje proeske osnovice biti osnovni elemenat održivosti javnih fianansija u budućem periodu. S tim što je taj deficit koji formiramo potrošnja koja nije otišla ni za što već za osnovna sredstva države, koja ćemo moći u datom momentu da prodamo. Mislim da je to najvažniji kvalitativni iskorak kada je u pitanju budžet ove u odnosu na sve prethodne godine«, kazao je Žugić.
Prema njegovim riječima, ove godine se očekuje rast ekonomije preko četiri odsto, a u narednoj 4,1 odsto.
Generalni direktor Direktorata za budžet u Ministarstvu ekonomije, Nikola Vukićević, osvrnuo se na potrošačke jedinice koje su za narednu godinu dobile veći iznos sredstava.
»Ministarstvo finansija je dobilo najveće povećanje u apsolutnom smislu od 17,6 miliona, ali tekući troškovi praktično nijesu ni povećavani. Tu je deset miliona za konverziju poreskog duga u imovinu, kao i povećanje za otpremnine pošto očekujemo da će naredne godine pristići obaveze za pojedina preduzeća u iznosu od skoro pet miliona«, kazao je Vukićević.
Ministarstvo pomorastva i saobraćaja uvećane su subvencije zbog podrške Željezničkom prevozu i Željezničkoj infrastrukturi, dok je Minustarstvu poljoprivrede evidentirano povećanje za subvencije i za stračke naknade za po 500 hiljada.
Za Ministarstvo održivog razvoja i turizma je evidentirano povećanje oko 1,3 miliona za subvencije avioprevoznicima koji treba da otvore linije prema Crnoj Gori i za podršku upravljanja Solanom »Bajo Sekulić«.
»Tu su i obaveze shodno zakonu za penzije za majke sa troje i više djece oko 12,5 miliona EUR i za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) oko 15 miliona«, precizirao je Vukićević.
Veći iznos sredstava u narednoj godini dobila su i ministarstva odbrane, prosvjete i unutrašnjih poslova, Univerzitet Crne Gore, Državna izborna komisija, sudstvo tužuilaštvo i Generalni sekretarijat Vlade.
