Veliki broj je tekstova, diskusija, panela... bilo na različite teme kada je u pitanju (ne)opravdanost našeg puta ka NATO-u. Nekako je, čini mi se, po osnovi ostala jedna vrlo važna tema – uloga NATO-a u slučaju vanrednih situacija. Kada je ova oblast u pitanju najvažnije je da bismo članstvom u NATO dobijali brzu, efikasnu i adekvatnu pomoć u slučaju svih prirodnih i drugih katastrofa. Kao članici NATO-a Crna Gora bi pomoć stizala veoma brzo, jer su članice u obavezi da pomažu jedna drugog.
U slučaju da nismo članica NATO-a procedure su značajno složenije i iziskuju određeni vremenski period, a brzina reagovanja u ovakvim situacijama je veoma bitna, što znači da bi pomoć najvjerovatnije stigla ali je pitanje koliko blagovremeno. Sasvim je jasno da ako imate na raspolaganju kapacitete 28 zemalja ekonomski najrazvijenih država članica osjećaćete se znatno sigurnije.
Još važnije, Crna Gora bi učestvovala na vježbama na kojima se unapređuju i stiču znanja i vještine po najnovijim standardima obuke iz oblasti zaštite i spašavanja, kao i razmjenjuju iskustva koja prestavljaju pravu dragocjenost u eventualnim odgovorima na moguće katastrofe. Ovo bi omogućilo da se unaprijede naši kapaciteti i još bolje uvježbaju naše službe odgovorne za pružanje pomoći u vanrednim situacijama. Na taj način bi mi postali dio sistema za brzo reagovanje u kojem bi mogli da pružamo pomoć drugima ili da primimo pomoć kada je nama potrebna.
Predstavnici Direktorata za vanredne situacije su imali priliku da učestvuju obukama i vježbama u organizaciji NATO-a. Organizacija, spremnost za reagovanje, opremljenost jedinica i timova za brzo reagovanje u slučaju katastrofa NATO-a više su nego impresivne.
Biti u jednom takvom sistemu jedan je u nizu razloga zbog kojeg je članstvo Crne Gore u NATO potpuno opravdano sa aspekta reagovanja na moguće katastrofe.
Kroz saradnju sa NATO-om mogu se i realizovati i brojni projekti koji znače opremanje službi i timova za zaštitu i spašavanje i realizaciju raznih vrsta obuka. Napominjem da Direktorat za vanredne situacije već realizuje jedan projekat a i dobili smo saglasnost za drugi NATO projekat.
NATO projekat „Poboljšanje kapaciteta na polju pronalaženja, transporta i uništavanja neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS)“, u okviru NATO programa „Nauka za mir i bezbjednost“ ima za cilj opremanje Grupe za NUS Direktorata za vanredne situacije. Projekat je već započeo i do kraja 2016. godine će biti realizovane obuka, a Grupa koja ima zadatak da uklanja neeksplodirana sredstva biće opremljena najsavremenijom opremom.
Do kraja ove godine biće nabavljeni podvodni detektori i oprema za ronjenje, nove uniforme, oprema i alati za rad na terenu, kao i dron sa kamerom za izviđanje NUS-a sa bezbjedne daljine, koji će službenici Direktorata koristiti i u akcijama spašavanja i traženja lica, te pri izviđanju terena prilikom požara, poplava i drugih prirodnih nepogoda. Naredna etapa ovog 300.000 eura vrijednog projekta predviđa unaprijeđenje kapaciteta u pogledu transporta i sigurnog uništavanja NUS-a, pa će tako do polovine 2016. godine Grupa za NUS biti bogatija za tri vozila od kojih će svako posjedovati najviše sertifikate o bezbjednom transportu ovih sredstava. Važno je istaći da je NATO već u prvoj etapi obezbijedio po par detektora kojima se vrši pretraživanje terena i pronalaženje neekslplodiranih sredstava.
Projekat, predviđa i kontinuirane i vrlo zahtjevne obuke za članove Grupe za NUS, od kojih su neke već sprovedene, kao što je edukacija za rad sa neeksplodiranim sredstvima koje imaju biološko-radiološke agense i obuka za ronjenje. Za naredni period predviđene su obuke u NATO centru u Češkoj, obuke za rukovanje metaldetektorima u Njemačkoj, te obuke po međunarodnim standardima deminiranja u IMAS centru u Ženevi.
Osim ovog, uskoro počinjemo sa realizacijom još jednog projekta NATO koji se odnosi na novu generaciju komandnog sistema za upravljanje u vanrednim situacijama. To je tzv. sistem komandovanja u incidentima koji su proizvod korišćenja nekih novih, naprednih tehnologija - NICS (Next Generation Incident Command System). Vrijednost ovog projekta je 820.000 eura i ima za cilj povezivanje državnih operativno-komunikacionih centara 112 država učesnica u projektu. Iz regiona on, osim nas, obuhvata Hrvatsku, BiH i Makedoniju. Cilj je da se unaprijedi prekogranična saradnja, ubrza procedura zahtjeva za pomoć, olakša razmjena podataka o prekograničnom incidentu, omogući ofikasnija organizacija operativnih jedinica, itd. Takođe, ovim projektom se uvezuju sve jedinice sistema zaštite i spašavanja u jedinstven sistem za komunikaciju, koordinaciju i razmjenu podataka.
Potpuno je jasno da je pristupanje NATO-u sa aspekta vanrednih situacija i odgovora na njih sasvim opravdano i da je u takvim situacijama mnogo bolje biti u savezu. Ovim, ne samo što će nama biti pružena pomoć, već će nam, što je još važnije, biti omogućeno da usavršimo svoje sposobnosti i postanemo ravnopravni član tog jedinstvenog sistema. Naravno, da bismo bili ravnopravni partner treba da prvenstveno ojačamo sopstveni sistem. Projekti o kojima sam govorio će nas učiniti sposobnim ne samo da pomognemo sebi već pružamo pomoć i drugima u situacijama kada im je ta pomoć potrebna.
AUTOR: Mirsad Mulić, generalni direktor Direktorata za vanredne situacije
