Priča se – za tačnost informacija ne garantujem – da je neki stranac jedne zgode upitao Matiju Bećkovića: “Može li se na srpskom reći nešto skromno?” Ne znam šta je Matija odgovorio, ali ne treba sumnjati da je – ako je doista bio upitan – kao iz topa ispalio neku doskočicu tipa – više volim majku nego laptop. E sad, Matija je pesnik, a pesnicima se u zube ne gleda; nevolja je što kao Matija, samo bez Matijine vrcavosti, govore i patrijarh SPC i čovek koga je isti taj patrijarh – nakon što mu je bezbožnički politički štrajk glađu priznao kao isposnički staž – blagoizvoleo pričestiti.
Otuda nije čudo što je patrijarh svojevremeno izjavio – cinik bi rekao u Matijinom stilu – da smo mi, Srbi, spremni čekati još petsto godina da bismo povratili Kosovo. Šta mi je tu zasmetalo? Možda što to neću dočekati! Ne! Nego mi je zasmetalo što poglavar jedne hrišćanske crkve – umesto da vernike opominje da “se približilo Carstvo Božije”, to jest Sudnji dan – određuje vremenske rokove Proviđenju. Dobro, de, neće Gospod Bog promeniti svoj plan da bi učinio Irineju, mada bi se moglo dogoditi da ga – kada za to kucne čas – priupita seća li se možda šta je rekao Pravedni Jov: “Bog dao, Bog uzeo, blagosloveno da je ime Gospodnje.”
Ako već patrijarh smatra da su nam Kosovo na svoju ruku – a mimo volje Božijeg Proviđenja – oduzeli neki zli i zavidljivi ljudi, šta očekivati od štrajkača glađu – pardon, isposnika – koji je u stvarima srpske duhovnosti još odojče, mada misli da je titan? Na vest da je Rogonja došao po svoje, džumhurbaškan je blagoizvoleo izjaviti da će u Srbiji – ukoliko prizna Kosovo – bezbeli izbiti građanski rat. Tu je isposnik dibidus u pravu. Ako je već prilikom jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti Beograd umalo sravnjen sa zemljom, red je, brate, da se – ukoliko nekim slučajem prihvatimo realnost – poubijamo svi do jednog i time svetu dokažemo da smo u pravu.
Jeste Srbija sabijena u ćorsokak, ali ne politički nego mentalni. To naoko izgleda povoljnije, ali nije. Daleko je od toga. Iz političkog ćorsokaka je srazmerno lako izaći, iz mentalnog teško, gotovo nemoguće. Jedan od dokaza u prilog toj tezi je najava skore rehabilitacije đenerala Nedića, a.k.a. “srpske majke”. Ko, biva… đeneral se borio protiv komunista, a komunisti ga zbog toga bacili kroz prozor. Svesno se žrtvovao… I pročaja. Zagovornici rehabilitacije previđaju da bi Nedić – sve da se na vlast vratio kralj – svakako omastio konopac jer je izdao kraljevinu, a ne FNRJ i pogazio zakletvu kralju, a ne Titu. Baš me živo interesuje, kad smo već kod rehabilitacije, šta li Matija bolje voli: “Srpsku majku” ili laptop?
Svetislav BASARA
Danas.rs
