U novoj knjizi 'Understanding Asexuality', Entoni Bogart profesor psihologije s Univerziteta Brok i vodeći autor o aseksualnosti, prelazi preko nekoliko ključnih naučnih tvrdnji o toj temi, uključujući i zašto je aseksualnost toliko važna za razumijevanje šireg spektra ljudske seksualnosti.
Bogart definiše aseksualnost kao 'nedostatak seksualne privlačnosti' ili 'osjećaje žudnje' prema drugima, te procjenjuje da je oko jedan odsto opšte populacije aseksualno. Poređenja radi, 1.6 odsto Amerikanaca identifikuje se se kao aseksualne osobe.
Ljudi pak nisu jedina vrsta kad je riječ o seksualnim varijacijama, jer su istraživači često glodare korišćene u eksperimentima u laboratorijima prozivali 'frajerima' ili 'mekušcima', zavisno od nivoa njihove zainteresovanosti za seks.
Kod aseksualnih osoba bitno je napomenuti da njihov 'alat' savršeno radi, samo pokazuju manji nivo seksualne želje.
"Kao što je i za očekivati", objašnjava Bogart, "aseksualni ljudi manje fantaziraju od seksualnih. U stvari, velik dio aseksualaca uopšte nikad nije zamišljao seks".
Celibat i romantična veza: Masturbacija je bitna aktivnost za razumijevanje varijacija među aseksualcima. Zanimljivo je da značajan broj aseksualaca masturbira, ali, kako kaže Bogart, "ponekad postoji nepovezanost između njih i osoba o kojima maštaju".
Mnogi aseksualci tako masturbiraju samo kako bi se oslobodili pritiska, a u nekim slučajevima i zato što sami sebe privlače, no stručnjaci su saglasni da su potrebna detaljnija istraživanja o masturbaciji među aseksualcima, kako bi raspolagali boljim rezultatima.
Dok se celibat u mnogim religijama i tradicijama slavi kao vrlina, aseksualnost se danas često etiketira kao poremećaj. Istina je, tvrde istraživači kao Bogart, potpuno suprotna: aseksualci obično ne pokazuju nikakve znake invalidnosti ni stresa prouzrokovanih svojim stanjem.
To je nešto što ih, na određene načine, čini dobrom kontrolnom grupom za dijagnostikovanje stresa, rizičnog ponašanja i privremene neuračunjivosti, što sve zajedno može uticati na drugu grupu: seksualnu većinu.
Drugo iznenađujuće otkriće jest da mnoge aseksualne osobe žele biti u romantičnoj vezi.
"Oni žele mnoge neseksualne aspekte ljubavne veze", kaže Lori Broto, profesorka ginekologije sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi.
"To su obično fizičke aktivnosti kao što je maženje i intimnost, premda su potpuno nepovezane sa seksualnom željom".
Uz romantične komedije, istraživanje aseksualnosti je vjerovatno učinilo najviše za razdvajanje romantike od seksa, za šta su neka istraživanja potvrdila da uključuje različite djelove mozga.
Tako je nauka sad usmjerena na romantičnu stranu partnerskog života, u čemu im mnogo može pomoći i proučavanje aseksualnosti, piše sajt Ozy.
Izvor i foto: express.hr
