Ishod izbora, koji se smatraju zamjenom za referendum spriječen od strane vlasti u Madridu, mogao bi da pokrene proces odvajanja bogate autonomne pokrajine od Španije.
Ankete objavljene uoči izbora pokazuju da će blok stranaka za nezavisnost tijesno pobijediti, ali ne dovoljno za apsolutnu većinu u katalonskom parlamentu, koja bi mu dala mandat za pokretanje 18-mjesečnog plana stvaranja nezavisne Katalonije.
Katalonski predsjednik Artur Mas tvrdi da će se regija bezuslovno odcijepiti od Španije ako vlada u Madridu ne pristane na obavezujući referendum o nezavisnosti, ali to ne pada na pamet premijeru Marijanu Rahoju, koji tu ideju smatra besmislicom.
U anketama vodi blok Junts pel Si (Zajedno za Da), koalicija dvije stranke koje se zalažu za nezavisnost, Katalonske republikanske ljevice (ERC) i Katalonskog demokratskog skupa (CDC), s 41 posto glasova.
To bi im trebalo da im donese između 63 i 67 mandata u parlamentu sa 135 zastupnika, odnosno malo ispod potrebne većine, ali zato bi stranka krajnje ljevice Narodno jedinstvo (CUP), koja je takođe za nezavisnost, mogla da osvoji između sedam i 11 mandata i time separatistima omogući većinu u parlamentu.
Koalicija građanskih stranaka i organizacija Katalonija si ke es pot (Katalonija, mi to možemo) u kojoj je i Podemos mogla bi da osvoji dvadesetak mandata. Oni se zalažu za referendum ili nezavisnost, ali u dogovoru s Madridom.
Katalonski predsjednik Artur Mas, koji je najavio početak odcjepljenja ako njegova koalicija osvoji većinu, optužio je vladu za "kampanju straha" protiv nezavisnosti.
"Neodgovorno je pretiti nekome samo zato jer se žele da su čuje njihov glas. To rade jer nemaju drugih argumenata", rekao je Mas.
Na to je stigao odgovor iz Madrida.
“Katalonci nisu svjesni posljedica nezavisnosti... Napustili bismo EU, šta bi se dogodilo sa penzijama, finansijskim institucijama, štednjom, valutom“, rekao je premijer Marijano Rahoj.
Katalonija je najbogatija španska regija i učestvuje s 20 odsto u španskom BDP-u. Nedjeljni izbori biće najvažniji otkako je Katalonija dobila svoju autonomnu vladu, Generalitat, 1980. godine.
Izvor: Index.hr; foto: rts.rs
