Bilo je reči o strahu od islamizacije, a kancelarka nam je svima održala važnu lekciju koja bi trebalo da ohrabri sve kojima strah od stranaca pomračuje um. Da parafraziram naslovFassbinderovog filma: „Ne dozvolite da vam strah izjede dušu“.
Kancelarka je bila u Bernu. Tamo je primila počasni doktorat. Onda su usledila pitanja iz publike. Jedna žena je rekla da sa izbeglicama dolazi mnogo muslimana u Evropu i da vlada veliki strah od islamizacije i upitala kancelarku: „Kako nameravate da sačuvate Evropu i našu kulturu?“
Strah za zapadnu kulturu? Sami ste odgovorni. To nisu bile kancelarkine reči, ali to je bila njena poruka.
„Ako ste zabrinuti za zapadnu kulturu, morate sami da je sačuvate“, rekla je Angela Merkel. „Mnogi naši građani ni ne zanju šta je hrišćanska zapadna kultura, a stalno se žale kako muslimani bolje poznaju Kuran. To je smešno.“ Surovo i istinito.
Takva trezvenost je najbolje sredstvo protiv straha i rasizma, dva osećanja koja dominiraju nad najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata.
Mađarski premijer Viktor Orban je izjavio: „Nisu nam potrebne velike manjine koje ne pripadaju našoj kulturi. Želimo da Mađarska ostane mađarska“.
U SAD je republikanac Michael McCaul, predsednik uticajnog komiteta za nacionalnu bezbednost, sirijski sukob nazvao „najvećim rasadnikom terorista u istoriji“.
A Benjamin Netanyahu, premijer sirijskog suseda Izraela, smatra „da ne smemo da dozvolimo da Izrael preplave ilegalni imigranti i teroristi“.
Mađarska Mađarima, svaki je izbeglica potencijalni terorista?
Kancelarka ne popušta pred takvim resantimanima: „Ova rasprava je prilično defanzivna. Da, moramo da se pripremimo za potencijalnu opasnost od terorizma. Međutim, evropska istorija je prožeta groznim sukobima, tako da moramo biti veoma oprezni kada dajemo izjave pošto se negde nešto loše dogodi. Moramo sa time da se suočimo i borimo, ali nemamo razloga da se osećamo superiorno. To govorim kao nemačka kancelarka.“
Dobro ste primetili, Angela Merkel ovde zagovara nemačke interese. Nemačka upravo prihvata svoj identitet zemlje imigracije, ali se pri tome ne ponaša kao „hipi država vođena osećanjima“, što je nedavno izjavio jedan zabludeli britanski politikolog.
Danas u Nemačkoj živi četrdeset pet miliona radno sposobnih stanovnika, dok će ih prema svim procenama 2050. biti dvadeset devet miliona. Podaci demografa su nemiliosrdni.
Kretanje stanovništva unutar same EU neće zadovoljiti našu demografsku glad. Stručnjaci smatraju da nam je svake godine potrebno 500.000 imigranata iz zemalja van EU. Ako je to tačno, onda je 2015. baš dobra godina jer ćemo dobiti novih milion stanovnika.
Ljudi sa nadama, željama, snovima i strahovima. Mnogi od njih će ovde zauvek ostati, a narednih godina će doći novi. To da li ovi ljudi beže od rata i represije ili zbog nezaposlenosti i siromaštva važno je samo za određivanje njihovog izbegličkog statusa. Svejedno je, potrebni su nam i jedni i drugi.
Kakva je samo gorka ironija to što ratovi kojima je zapadna politika opustošila Bliski istok i siromaštvo koje je prouzrokovala u Africi utažuju najveću demografsku glad ostarele Evrope. Sami smo izazvali migracije koje su nam preko potrebne.
Spiegel, 10.09.2015.
Sramota
Da li je sramota politička kategorija? Postoji li u politici stid? Ako je odgovor na ova pitanja pozitivan, onda su potezi Sjedinjenih Država tokom izbegličke krize prava sramota. Amerikanci bi trebalo da se stide pred slikama mrtvih, utopljenih i ugušenih, za čiji spas nisu ništa učinili. Da li ih Amerika pušta da umru jer su muslimani?
Ovo je najveća izbeglička katastrofa od Drugog svetskog rata, za koju najveću odgovornost snose Sjedinjene Države. One su na Bliskom istoku već odavno postale isključivo rušilačka sila.
Prepustile su Avganistan i Irak haosu i razaranju. U Siriji su raspirivale građanski rat. Američki dokumenti objavljeni u maju potvrđuju „da su Sjedinjene Države bile svesne mogućnosti da na istoku Sirije nastane salafistički principat. Sjedinjenim Državama kao najmoćnijem partneru sirijske opozicije to je i bila namera kako bi se sirijski režim dodatno izolovao“. Vašington je ušao u borbu sa Asadom, prijateljem Rusa i Irana, tako što je dozvolio nastanak ubilačkog režima Islamske države. Ali neprijatelj mog neprijatelja nije moj prijatelj.
Sjedinjene Države ostavljaju za sobom ruševine i mrtve. Koliko je izbeglica u ovom regionu? Deste ili petnaest miliona. Samo je Siriju od početka rata 2011. napustilo četiri miliona ljudi. Njih 630.000 primio je Jordan, jedan i po milion Liban, a Turska dva miliona. SAD – hiljadu i po.
Na pitanje da li su mogli nešto više da učine, američka vlada odgovara: „Evropa ima dovoljno kapaciteta da reši ovaj problem.“ U međuvremenu su Sjedinjene Države delimično promenile svoj stav. Ministar spoljnih poslova John Kerry izjavljuje da Sjedinjene Države osećaju „obavezu“ da prime više sirijskih izbeglica. Sada se govori o brojci od pet hiljada – možda. To je smešno. Samo u Berlin dnevno stiže sto sirijskih izbeglica. Vašingtonska ponuda – nedovoljna i zakasnela – samo pokazuje koliko Sjedinjene Države misle na ove ljude.
Za to postoji jedan jednostavan razlog – strah. Republikanac i predsedavajući uticajnog komiteta za nacionalnu bezbednost Michael McCaul nazvao je sukob u Siriji „najvećim rasadnikom islamskog terorizma u istoriji“. O azilu izbeglice iz Sirije u SAD odlučuje Nacionalni centar za borbu protiv terorizma, te Centar za proveravanje terorista, ministarstvo spoljnih poslova i još „posebno obučeni“ službenci ministarstva odbrane. „Bezbednosna provera“ traje od osamnaest do dvadeset četiri meseca.
Pokušajmo sad to da objasnimo ekonomskim jezikom koji svi razumeju: moral je kapital. Zapad je izgubio veliki deo. Nemačka se pomalo oporavlja, ali su zato Sjedinjene Države bankrot.
Spiegel, 12.09.2015.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net
