Stotine hiljada ljudi beže iz ratnih zona i od progona u najvećoj izbegličkoj krizi u Evropi od Drugog svetskog rata. Bez izgleda da se situacija uskoro promeni, ohrabruje što je neko konačno zauzeo jak etički stav, umesto da i dalje povlađuje demagogiji. Angela Merkel je krajnjedirektna: „Ako Evropa zakaže na pitanju izbeglica, pokidaćemo sve veze sa univerzalnim ljudskim pravima.“ Nekoliko dana po pronalasku 71 beživotnog tela u kamionu u Austriji, kada se uznemirila javnost u Evropi, kancelarka je poslala važnu poruku. Angela Merkel je uzela inicijativu i najavila da sve sirijske izbeglice imaju pravo da podnesu zahtev za azil u Nemačkoj. Tom unilateralnom i ispravnom odlukom Nemačka se oglušila o odredbe Dablinskog sporazuma, prema kome izbeglice moraju da zatraže azil u prvoj zemlji EU u koju uđu.
Da li je to prekretnica? Evropom se širi osećaj da zemlje članice moraju zajedno da reaguju – a ne da „međusobno razgovaraju“, kao što kaže Angela Merkel – pošto su se suočile sa tragedijom koja je ove godine odnela 2.500 života. Međutim, te nove humane porive prate sve veće ksenofobija i ravnodušnost prema osobama kojima treba najviše pomoći. Podsetimo se poruka iz nekih zemalja članica EU koje bi da prime samo izbeglice hrišćane, dok ih ne zanimaju osobe muslimanske veroispovesti, ili ograda koje se dižu u Mađarskoj i u drugim zemljama kako bi se zaustavio dolazak očajnika. Neke od najstarijih evropskih demokratija hoće da pogaze osnove solidarnosti i odbiju svaki razgovor o ravnopravnom preuzimanju odgovornosti za azilante. Britanski slučaj je naročito porazan. Vlada je najavila da će azil dobiti samo 1000 građana Sirije. Potresan je govor Yvette Cooper: ona se iz čistih etičkih razloga zalaže da se taj broj desetostruko poveća.
Suština nije u tome da Evropa treba da primi na sebe svu patnju ovog sveta. Svodeći raspravu isključivo na to, samo dodatno raspirujemo strah. Moramo da se praktično i ljudski suočimo sa krizom ogromnih razmera. Prvi korak je dogovor o zajedničkoj evropskoj politici azila i pronalaženje sredstava da se ona sprovede. Od iste važnosti su pravne procedure koje će izbeglicama olakšati traženje azila tako da se izbegnu opasni put preko Sredozemnog mora ili vožnja u prikolicama kamiona. Dugoročna rešenja tiču se saradnje na sprečavanju trgovine ljudima i pokretanju razvojnih programa za Afriku, Balkan i druga mesta gde teška ekonomska situacija mladim ljudima jasno stavlja do znanja da je emigracija jedini put do boljeg života.
Ta pitanja se moraju detaljno raspraviti na narednom evropskom samitu. Angela Merkel je poslala pravovremeni signal da moramo potisnuti najniže strasti, podsetivši Evropu da je sazdana na vrednostima, uključujući i imperativ „nikada više“, koje su bile odgovor na tridesete kada su sve nacije odbile da daju utočište jevrejskim izbeglicama iz Nemačke i Austrije. Mnogi će videti druge razloge za to što je Nemačka spremna da prihvati izbeglice, kao što je starost stanovništva, na primer, čime se naglašavaju koristi od doseljavanja imigranata. Ali nemojte da odbacujete kancelarkinu tačnu tvrdnju da se Evropa mora ujediniti oko neizbežnih strateških pitanja.
Potrebno nam je više takvih izjava, vizija i hrabrosti i od drugih lidera, umesto slogana o odbijanju, koji ne doprinose rešenju i samo nas sramote.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net
