Čemu služe akcije? ATTAC ima odgovor: „Akcije pre svega treba da budu instrumenti kojima se na raspolaganje stvaljaju sredstva za finansiranje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta“. Bilo bi lepo da su kritičari kapitalizma u pravu, ali stvarnost izgleda nešto drugačije. Videli smo to na najnovijem primeru – kada u Kini padne cena džaka pirinča, ceo svet oseti zemljotres. Nezavisni život finansijskih tržišta je postao pretnja realnoj ekonomiji.
Političari su kapitulirali. Trebalo je da već odavno bankarima i brokerima oduzmu oružje za masovno uništenje. Ali oni su bespomoćni pred finansijskim tržištima. Slično je i sa velikim informacionim i internet kompanijama i tajnim službama. Čitav poduhvat u svakom smislu nadilazi ljude za koje glasamo. Umesto političara dobili smo proroke. Zašto je u Kini izbila kriza? Krivi su dugovi, objašnjava Handelsblatt, perjanica ideologije štednje: „Osam godina po izbijanju svetske ekonomske krize, ne samo u Kini, već pre svega u zapadnom svetu, političari svoja obećanja i dalje ostvaruju novim zaduživanjima“. I sada je rast finansiran zaduživanjem stigao do tačke pucanja.
Pol Krugman tvrdi suprotno: „Treba se još više zadužiti“. Novac je jeftin i država bi trebalo da pozajmljuje i investira. A kada se Rend Pol požalio kako su SAD poslednji put bile bez dugova 1835, Krugman se nasmejao i odgovorio: „Pa nije nam tako loše išlo tih 180 godina“.
Stručnjaci pred ruševinama kineskog sloma podsećaju na lekare iz Asteriksa koji se savetuju oko bolesnikovog kreveta: „Trebalo bi da mu pustimo krv“, „Potrebno je upumpati vazduh u arterije“, „Ne, pomešajte slonovaču u prahu sa krvlju kornjače i goluba, pa ako preživi…“ Slično zvuče i rasprave o uzrocima i terapiji za novi infarkt na svetskim finansijskim tržištima. Ali kako da razumemo simptome kada poričemo da smo bolesni? A bolesni smo od kapitalizma.
Spiegel, 29.08.2015.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net
