Sud je u konkretnom slučaju prihvatio pravnu argumentaciju koju je u ime Crne Gore iznio ministar pravde Zoran Pažin u svojstvu pravnog zastupnika pred Evropskim sudom za ljudska prava, utvrđujući da je podnosilac predstavke propustio da iskoristi sva djelotvorna pravna sredstva koji mu u Crnoj Gori stoje na raspolaganju i u odnosu na koje u Crnoj Gori postoji konzistentna pozitivna sudska praksa.
Podnosilac predstavke nema pravo žalbe na ovu odluku Evropskog suda.
Podnosilac predstavke je u predmetu tvrdio da mu je u postupku koji se protiv njega vodio pred crnogorskim pravosudnim organima povrijeđeno pravo na slobodu i sigurnost iz člana 5 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravo na pravično suđenje iz člana 6 Konvencije, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8 i pravo na djelotvorni pravni lijek iz člana 13 Konvencije.
Obrazlažući odluku o neprihvatljivosti predstavke u predmetu Glendža protiv Crne Gore, Sud je utvrdio da je odlučujući po ustavnoj žalbi, Ustavni sud Crne Gore donio odluku u korist Glendže te da je Glendža propustio da ostvari naknadu materijalne i nematerijalne štete pred nadležnim crnogorskim organima što je osnovni preduslov da Evropski sud odluči o suštini stvari.
Ova odluka objavljena je na sajtu Evropskog suda za ljudska prava a nakon što bude prevedena na crnogorski jezik, biće objavljena i na sajtu Vrhovnog suda u dijelu koji se odnosi na sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava te u Službenom listu Crne Gore, kaže se na kraju saopštenja.
