Dva dana pre incidenta u Srebrenici čelni ljudi nevladinog sektora su na sastanku sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, govorili o tome šta Srbija nije uradila na pomirenja u regionu, ukazali su na pojačan ruski uticaj i na neki način predočili da je poseta premijera Potočarima rizična.
Šta je čula Merkel: Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske studije (CEAS) je na sastanku sa Angelom Merkel izdvojila mišljenje – odnosno, kako je rekla Portalu Analitika, jedina je bila protiv Vučićevog odlaska u Srebrenicu uz objašnjenje da je to komemoracija žrtvama genocida."Zamislite dobijete poziv za svadbu i kažete ne idem na svadbu nego na krštenje. Priznaš da je to bio genocid ili nemoj da ideš", rekla nam je Milić ocenjujući da je arogantna izjava premijera - "baš me briga za bezbednosnu procenu" - data dva dana uoči puta u Srebrenicu.
Milić kaže da će biti jako razočarana ako zapadni deo medjunarodne zajednice bude Vučićev odlazak u Srebrenicu proglasila kao uspešan korak ka pomirenju usred poricanja genocida srpskih vlasti kako je rekla: "Ovog orgijanja oko ruskog veta".
Sonja Biserko iz Helsinškog komiteta za ljudska prava rekla je Analitici da se u razgovoru sa kancelarkom i njenim saradnicima više osvrnula na situaciju koja je pratila rezoluciju o Srebrenici."Sve ono što je bilo oko rezolucije je katalizator opšte i društvene atmosfere u Srbiji i njen odnos prema regionu. Ta atmosfera govori o odnosu Srbije prema prošlosti i regionu. Srbija se nije suočila na adekvatan način sa prošlosti. Nije se suočila na onaj način na koji bi žrtve prepoznale iskrenost", navela je Biserko.
Ruski uticaj: Ona kaže da je ukazala i na odnos Srbije prema BiH i Kosovu, jer Srbija Republiku Srpsku smatra kao ratni plen, dok na sever Kosova gleda kao da može da dobije status kao Republika Srpska.
Kancelarka i saradnici su pažljivo slušali izlaganja šest predstavnika nevladinog sektora na kojem su naše sagovornice govorile i o uticaju Rusije na Srbiju.
Koliko je ruski uticaj zaista jak ili se samo pojačao utisak o tom uticaju zbog ruskog veta na britansku rezoluciju o Srebrenici?
Milić smatra da je uticaj Rusije pojačan na celom Balkanu.
"Cilj pojačanog prisustva Rusije je ne samo da minira proces NATO integracija (koji u Srbiji i ne postoji) već da minira proces evrointegracija. Rusija želi da predstavi da je sve ono što se desilo sa zemljama istočne Evrope 90-tih godina i trebalo da se desi jer je ona tada bila slaba, a sada se nudi alernativa", ocenila je Milić i konstatovala da ne vidi šta je alernativa EU.
Uz podsećanje da u istoriji nema dokaza da je prijateljstvo sa Rusijom jače nego sa ostalim zemljama Milić je navela da su sada Nemačka i Italija veći trgovinski partneri Srbije od Rusije, ali i da Rusi veoma dobre vide kakvi su planovi Srbije sa Partnerstvom za mir i osvrnula se na srpsko-ruski hhumanitarni cenar. "Nije tačno da taj centar ne radi ništa, veliki broj srpskih policajaca se obučava u Rusiji", kaže Milić.
Da li je Ruski veto na britansku rezoluciju zaista naudio Srbiji i bio još jedan u nizu dogadjaja koji je u BiH podigao tenzije i netoleranciju oko posete srpske delegacije Potočarima?
Incident otežava pomirenje: "Žao mi je zbog incidenta u Potočarima", rekla je Biserko i precizirala da je on je rezultat svega što se dešavalo u Srbiji u poslednjih nekoliko nedelja, pogotovu kada je počelo usaglašavanje stavova oko reolucije o genocidu.Po njenom mišljenju Srbija je slala problematične poruke a nije se vodilo računa o percepciji koju će imati Bošnjaci o toj poseti. Sa druge strane Srbija je imala i negativan odnos prema skupovima koji su bili zakazani za 11. jul u Beogradu.
Policija je u petak 10. jula zabranila sve skupove: desničarskih partija i udruženja ali i predstavnika onih nevladinih organizacija koji su hteli da odaju poštovanje žrtvama genocida.
Biserko ocenjuje da odlazak u Srebrenicu mora biti iskreniji i uradjen sa nekom vrstom digniteta i pošovanja prema Bošnjacima, njihovim porodicama i žrtvama.
"Ceo incident je bacio senku na to u kojm stanju i na kakvom sepenu su odnosi u regionu. To zaheva jedno ozbiljno promišljanje ne samo nas nego i medjunarodne zajednice koja sugerisala premijeru da ode u Srebrenicu bez uvida šta sve može da se desi u odnosu na atmosferu u Srbiji uoči posete", ocenila je Biserko.
Negiranje srebreničkog genocida je u Srbiji uzelo maha i ono se povećavalo kako se bližio dan njegovog obeležavanja. Umesto reči genocid za koji postoje tri haške presude u Srbiji se koristi termin strašni zločin.
Ono što sigurno nije bila namera srpske delegacije je da se krhki odnosi u regionu ovim dogadjajem unazade.
Medjutim, Biserko smatra da o celoj regionalnoj situaciji srpska politička elita mora da zauzme ozbiljniji stav. Na pitanje da li nas je incident vratio korak u nazad kada su regionalni odnosi u pitanju Biserko smatra da taj korak nije ni napravljen.
"Incident je razobličio i ogolio suštinu odnosa izmedju Bošnjaka i Srba. Ne možemo više da se pretvaramo da su ti odnosi dobri. U poslednje tri godine oni rapidno nazaduju i ovo što se desilo stavlja stvari na svoje mesto. To je konstatcija koja se ne može izbeći, a svi smo je izbegavali", konstatovala je Biserko zaključujući da Srbija mora da napravi veliki zaokret kada je u pitanju prošlost.
Violeta CVEJIĆ
