Sastanak 19 lidera eurozone je u toku i očekuje se da će se raspravljati do kasno u noć. No, najvažniji zaključci već su doneseni na sastanku Eurogrupe koju čine svi ministri finansija eurozone, gdje je većina članova odlučila da se pokori željama njemačkog ministra finansija Volfganga Šojbla, koji je otvoreno dao do znanja da bi mu Grexit bio najmilija solucija.
Eurogrupa traži od Grčke formiranje privatizacionog fonda, u koji bi se izdvojila grčka nacionalna imovina "teška" 50 milijardi eura. Ideja je da se imovina rasproda kako bi se pokrili dugovi, ali ono što Grke posebno boli je činjenica da šefovi eurozone žele da im oduzmu suverenitet nad vlastitim dobrima. Fond bi, naime, bio stacioniran u Luksemburgu, a Grčka ne bi mogla njima samostalno da upravlja, već bi se odluke donosile uz nadzor iz Evropske unije. Naređeno im je i da, ukoliko žele da postignu kakav-takav dogovor o novom otpisu dugova, do 15. jula prihvate paket novih reformi kojima će se dodatno srezati državna potrošnja i redefinisati poreske stope. Takođe, Grčka bi morala da se obaveže da nikakve relevantne buduće zakone neće donositi bez prethodnih konsultacija s institucijama EU.
Na većinu drugih ustupaka Grci su već pristali. Prema pisanju Politico-a, Grčka mora da usvoji sedam mjera u naredna tri dana: da izraditi nacrt o izmjenama stope PDV-a, proširi bazu za ubiranje poreza, reformiše penzioni sistem, usvoji zakon o građanskim parnicama, zaštiti nezavisnost grčkog statističkog biroa - ELSTAT, smanji budžetsku potrošnju i implementira evropsku direktivu o bankama, koja propisuje kako će se države odnositi prema ugroženim finansijskim institucijama.
Eurogrupa od Grčke takođe očekuje da u "zadovoljavajućem vremenskom roku" sprovede privatizaciju električne mreže, riješi problem nenaplativih kredita, osigura nezavisnost agencija koje se bavi privatizacijom javnih dobara, depolitizuje grčku državnu upravu i dopusti povratak Troike u Atinu. Takođe traži da se u budućem otpisu dugova, ukoliko do njega dođe, 10 do 25 milijardi eura izdvoji za sanaciju bankovnog sistema.
Sve navedene reforme i smanjenja mora da odobri grčki parlament, a pitanje je li Cipras može da skupi većinu glasova. Ukoliko ne bude mogao, ni smjene u vladi mu neće pomoći. U tom slučaju jedini način se prijedlog Eurogrupe progura kroz parlament biće raspisivanje vanrednih izbora.
Alternativa je izlazak iz eurozone, i to po modelu koji zagovara njemački ministar Šojble: da grčka uzme "time-out" od eura i vrati se drahmi na rok od barem pet godina. Za to vrijeme, prema zamisli Šojblea, Grčka bi morala da se privredno oporavi, restrukturira dugove i stabilna se vratiti u okrilje eurozone.
Izvor: Index
Foto: index.hr
