Piše: Beba KAPIČIĆ
Filozof Karl Popper je napisao da je zavjerenički sindrom konstanta u civilizacijama: prema Homeru, Trojanski rat je počeo zavjerom bogova. Teorije zavjere nas lišavaju odgovornosti. Sociolog Georg Simmel je rekao da snaga velikih tajni dolazi iz njihove praznine. Najbolje zavjere su one koje nitko ne može pobiti.
- Novinari moraju doprinijeti sprječavanju vladavine laži i manipulacija. To bi morala biti jedna od njihovih borbi, uz očuvanje kritičkog duha na životu, i izbjegavanje standardizacije misli. (Umberto Eko)
U susret tužnoj obljetnici 11.jula, obeležavanju dvadesete godišnjice od mučkog, anticivilizacijskog čina GENOCIDA u Srebrenice, umesto osude, šutnje, pijeteta, stida i srama, krenulo se u trgovinu nesretnim mrtvim dušama koje počivaju ispod zelenih humki Bosne, čekajući bar reči kajanja sa druge strane Drine! General Ratko Mladić i grupa oficira Vojske Republike Srpske u međuvremenu su optuženi za ratne zločine, uključujući i genocid, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. MKSJ je, između ostalog, donio pravosnažnu presudu u kojoj masakr u Srebrenici kvalificira kao čin genocida.
-Iako su Srbi duže vrijeme bili optuženi za masakr, priznanja od strane srpskih vlasti nije bilo sve do juna 2004. Srpske vlasti su priznale da su njihove sigurnosne snage izvršile pokolj. Komisija za Srebrenicu Republike Srpske je u svom finalnom izvještaju priznala da je ubistvo više od 7.800 bošnjačkih muškaraca i dječaka bilo planirano. Komisija je ustanovila da je više od 7.800 ljudi ubijeno nakon što su skupljene 34 liste imena žrtava.”
-Na desetu godišnjicu, 2005: Britanski ministar vanjskih poslova Jack Straw izvinio se u ime međunarodne zajednice rekavši: “...Sramota je međunarodne zajednice da se ovakvo zlo desilo ispred našeg nosa, a da nismo učinili ništa…” Rezolucija o Genocidu u Srebrenici povampirila je nelustrirane branitelje zla i vratila retoriku devedesetih: “Englezi i Amerikanci nas mrze”, “Zašto se u rezoluciji petnaest puta pominje reč GENOCID”, “To je zavera protiv srpskog naroda !”
Zar je bilo potrebno da drugi pišu rezoluciju u kojoj se petnaest puta ponavlja Genocid, a bilo je dovoljno jedanput ovde za svagda u sebi probuditi čoveka i reći: Da, u Srebrenici je bio Genocid, dželati nemaju nacionalnost, oni nisu Srbi već zločinci sa imenom i prezimenom! Tako bi se skinula odgovornost naroda za zločine koji su činjeni u njegovo ime i pre sedamdeset godina pod komandom rehabilitovanog Đenerala Draže i njegovog skorašnjeg krvoslednika Đenerala Mladića! Onda ne bi bilo peticije protiv rezolucije studenata sa pretežno Bogoslovskog i Poljoprivrednog fakulteta, nerođenih u vremenu mračne istorije Balkana a zadojenih i hranjenih zlom inspiratora klanice devedesetih!
Povampireni nalogodavci zločina: Priznavanjem i osudom Genocida u Srebrenici povampirenim nalogodavcima, sejačim mržnje, bilo bi zabranjeno da opet prizivaju potoke krvi na tlu prepunom nezaraslih rana, da u generacije koje dolaze usađuju mržnju, laži, zlo, da bi svoje bolesne projekte plaćali životima tuđe dece! Onda bi se sa pravom moglo tražiti od suseda da se svi zločini iz devedesetih nad srpskim narodom osude i da se počinioci kazne! Umesto vidanja rana, katarze, pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije gledamo reprizu retorike s kraja osamdesetih prošlog veka koja je označila početak sunovrata, moralnog i materijalnog posrnuća, njena učinkovitost su stotine hiljada mrtvih, prognani, opljačkani diljem sada zvanog regiona! "Spremte se spremte…" i "Za Dom spremni", ori se na sportskim manifestacijama Srbije i Hrvatske od naraštaja koji stasavaju na falsifikovanim istorijskim činjenicama njihovih učitelja, idejnih vođa, huškača koji uživaju u plodovima ratnog profiterstva stečenog u strašnim vremenima, spremajući ih za neku novu balkansku klanicu!
Suočavanje sa zločinima i katarza su jedini put kojim ona prava Srbija i bez ikakvih pritisaka sa strane treba da krene, ostavljajući za sobom srednjovekovni mrak pomahnitalih vladike SePeCe-a, na čelu sa Ristom Radovićem, mrziteljem svega što čoveka čini čovekom!
Srbija, zemlja u kojoj uspevaju maline, sportisti i umetnici, postaje željena destinacija turista sa svih meridijana iz koje nose najepše uspomene o ljubaznom i gostoprimljivom narodu, ne sme dozvoliti da opet bude taoc nacionalističke, ksenofobične, mračne klike koja pokušava da je nanovo sunovrati i vrati u ponor i društvo besprizornih! Militantni rečnik posle vrhunskih uspeha sportista ne priliči pobedniku, tabloidi i naci-portali su ti koji šire mržnju, ksenofobiju i otkrivaju “zavere" zloupotrebljavajući viteške igre najboljeg brenda ove zemlje! Srbija ne sme biti ni taoc trgovine i sukoba istoka i zapada, to može samo ako uspostavi civilazijske postulate u društvu, iznedri državnika koji zna da je politika umeće mogućeg, da prihvati da je na Gazimestanu 1989. izabrala vođu sa kojim je izvojevala civilzacijski poraz, da je priča o “Srcu Srbije”, završena kapitulacijom 1999.godine, da je NATO nije bombardovao zato što je zapad mrzi već zbog konkretnih nedela.
Srpska Pravoslavna Crkva, zbog njenih vernika u vremenu narastajućeg a logičnog ateizma, mora naći snage da se reformiše, otkloni od pomahnitalih vladika, propoveda ljubav a ne mržnju, suživot a ne rat i pretvori se od preduzeća u humanitarnu instituciju!
Ima li snage reći - Dosta!: Kako vratiti Srbiju na put ka EU kada ga opstruiraju nanovo izmileli zombiji devedesetih i njihovi sledbenici koji ovih dana poklanjaju ulicu Momi Kaporu, podržavaocu i poštovaocu lika i nedela haških optuženika i izvršitelja Memorandumskog načertanija u Srebrenici, rehabilituju zločince i izdajnike iz Drugog svetskog rata čijim su krvavim stopama hodili po Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, prevarom, manipulacijama i lažima pokušavaju da urnu svetskog velikana Nikole Tesle otmu nauci i građanima sveta i uvuku ga u svoj klero-nacionalistički mrkli mrak, ordenjaju Kasapinovu dvorsku ludu- crtača granica Karlovac, Karlobag, Virovitica i Smilju Avramov, borkinju protiv “svetskih zaver” , podržavateljku Karadžića i Mladića, ratnu huškačicu, sudionicu svih zala proizvedenih u regionu, valjda zbog zasluga za narod: siromaštvo, moralnu bedu i jad u kome se danas gradjani Srbije nalaze …?
Ima li snage ovo društvo da kaže: Dosta i Sram vas bilo, da politikante zamene političari, da se krene putem velikana koji su opominjali na kataklizmu koja se sprema i katastrofu moralnu i materijalnu u kojoj danas grcamo zahvaljujući učinkovisti zombija koji opet haraju zemljom Srbijom? Imamo li snage a imamo obavezu, da na moralnim i umnim vrednostima Bogdana Bogdanovića, Radomira Konstantinovića, Vojina Dimitrijevića, Srđe Popovića, Danila Kiša, Mirka Kovača, Mirka Đorđevića… svetionika, kojih više nema, pokrenemo ovo društvo, oni su smernice i putokaz kojim treba krenuti i vaspitavati generacije koje dolaze.
Pitanje svih pitanja: Da li smo nešto naučili, da li smo shvatili kuda su nas vodili i zavodili, da li ćemo ovako, opljačkani, poniženi i uvređeni šutati i dozvoliti rimejk Gazimestana, nove manipulacije koje uvek na kraju plaćaju građani ili ćemo samo čekati Godoa?
- Svjedoci smo izumiranja militantne kritike. Da, moramo rehabilitirati kritičko razmišljanje u novinarstvu, i proširiti njegov spektar, među ostalim i na Internet. U novinama bi trebali imati jednu do dvije stranice za kritiziranje internetskih stranica, gdje bi se prokazivali lažljivi portali i oni kojima čitatelji mogu vjerovati. Ne bismo se trebali odreći uloge oblikovanja javnog ukusa. Novine istovremeno mogu biti kritički filter i ostati demokratične." (Umberto Eko)
