- Drugi blok kasni. Siguran sam da je premijer Milo Đukanović svjestan toga, ali vidimo da u Vladi postoje vrlo disonatni tonovi, kada je posrijedi realizacija velikih investicija. To je problem Đukanovića, kao lidera koalcije, koji mora da riješi. On je najavio početak radova za godinu, a godina neizvjesnosti bi bila previše.
Đukanovića je juče sa generalnim direktorom kompanije Škoda Praha razgovarao o što bržem početku radova na projektu drugog bloka Termoelektrane u Pljevljima, za koji je ta češka kompanija izabrana kao prvorangirana na nedavno završenom tenderu za projekat vrijedan oko 340 miliona eura.
S druge strane, iz Evropske unije juče je stiglo upozorenje da bi u zemljama balkanskog regiona, zbog zastarjelosti i nezadovoljavanja standarda EU, trebalo da se obnovi ili zatvori 13 termoelektrana. U Crnoj Gori bi, po tom principu, u od 2025. do 2030. godine trebalo da se zatvori Termolektrana Pljevlja.
- Mnoge direktive Evropske komisije idu u tom pravcu da se se, zbog emisije štetnih gasova, ograniči proizvodnja eleketrične energije iz tzv. "prljavih izvora". Tu je Crna Gora u apsolutnim i relevatnim pokazateljima minorno pogođena u odnosu na velike zemlje, poput Njemačke, koja žuri da iskoristi sve svoje potencijale uglja. U ovom slučaju, Crna Gora je kolateralna šteta integracija. Više puta sam do sada rekao da integracije, pored svih benefita, nose određene obaveze, koje nijesu nimalo prijatne. Relativni udio Crne Gore u emisiji ugljendioksida je zaista zanemarljiv i mislim da bi Crna Gora mogla da bude neki izuzetak, s obzirom na to da bi bilo kafastrofalno da se ugasi TE Pljevlja, bez izgradnje jedne ili dvije hidrocentrale - kazao je Drecun za Antenu M.
U jučerašnjem saopštenju EU, između ostalog se navodi da je energija tema kojom se svaka zemlja na putu eurointegracija mora suočiti, te da bi države regiona trebalo da do 2050. smanje emisiju štetnih gasova 80 odsto.
