Ista analiza pokazuje da je pored osnovne gore pomenute investicije potrebno dodatnih 20 miliona, uz pretpostavku da se ona realizuje sa 30 odsto sopstvenog i 70 odsto kreditnog kapitala, pri aktuelnim godišnjim kamatnim stopama 7,045 odsto, ovakav projekat će deset godina po početku rada imati negativne novčane tokove.
„To čini dodatnih 20 miliona eura ulaganja. Banke ne nalaze interes da kreditiraju izgradnju visokokvalitetnih hotela pod gore navedenim uslovima povrata investicije. Nerealno je očekivati da to rade iz 100 odstosopstvenih sredstava“, navodi se u dokumentu i konstatuje da je loš trend izgradnje stambenih objekata na turističkim lokacijama.
„Zbog bržeg povradaja investicije, investitori se lakše odlučuju da grade stambene jedinice nego hotele. To je suprotno ciljevima koje je Crna Gora zadala strateškim dokumentima u oblasti turizma. Prostorno planska dokumentacija doprinosi trendu rasta izgradnje stambenih jedinica na štetu visokokvalitetnih hotela. Potrebno je njeno revidiranje imajući u vidu činjenicu da od predvidjenih 500.000 stambenih jedinica, već je realizovano 120.000“, konstatuje se u dokumentu.
Vladina Analiza je pokazala da bi primjena mjera podsticaja i poreskih olakšica u turizmu imala neto pozitivan uticaj na javne finansije u iznosu od 101 milion eura kumulativno u periodu od tri godine (27,7 mil € u 2016, 27,7 mil € u 2017. i 45,6 mil € u 2018-. godini) generisan prvenstveno rastom budžetskih prihoda po osnovu gradjevinske i vezanih djelatnosti na osnovu pretpostavke MORT-a o gradnji i rekonstrukciji 76 hotela i hibridnih hotela kategorije 4 i 5 zvjezdica u posmatranom periodu. Kao osnovni rizik primjene predloženih mjera jeste tretiranje podsticaja u turizmu kao državne pomoći.
P.Z.
