„Imajući u vidu zabranu monetarnog finansiranja vlada, smatram da nije u redu da se bankama koje nemaju pristup tržištima odobravaju zajmovi kojima se potom finansiraju obveznice vlade njihove zemlje, koja takođe nema pristup tržištima“, rekao je Weidmann za nemački list Handelsblatt, prenosi Capital.ba.
Evropska centralna banka (ECB) je krajem prošlog mjeseca povećala obim fonda ELA za 1,4 milijarde EUR, pa je grčkim bankama na raspolaganju ukupno 76,9 milijardi EUR.
Grčke banke zavise od ECB, ali centralna banka eurozone više ne prihvata državne obveznice Atine kao kolateral za dodjelu pozajmica. Ranije je to činila pod posebnim mehanizmom, ali je taj program ukinut sve dok grčke vlasti ne postignu dogovor sa svojim međunarodnim kreditorima.
Bez tog mehanizma, grčke banke se oslanjaju samo na vanrednu pomoć za likvidnost, što je mnogo skuplje od uobičajenih operacija centralne banke za refinansiranje.
Grčkim bankama su očajnički potrebna sredstva za održavanje likvidnosti, pošto su od početka decembra prošle godine do kraja februara ove, pojedinci i preduzeća povukli 25 milijardi EUR sa bankarskih računa u strahu da će zemlja bankrotirati.
