Radionica na temu "Finansiranje investicionih projekta u poljoprivredi i ruralnom razvoju“ održana je u sklopu Tvining projekta "Jačanje programa ruralnog razvoja za potrebe IPARD-a u Crnoj Gori". Prisustvovali su predstavnici 11 banaka.
Direktor Direktorata za IPARD plaćanja Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Blagota Radulović podsjetio je da Crna Gora ima na raspolaganju sredstva iz komponente Ruralni razvoj u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPARD, da je ispunila uslove za povlačenje tih sredstava. Radulović je kazao da je kroz dosadašnju implementaciju pet MIDAS poziva pripremljen agrarni sektor za aktuelni IPARD like, kao i za naredne projekte podrške iz predpristupnih fondova.
"Kroz IPARD like poljoprivrednicima će biti na raspolaganju 4,1 milion eura bespovratne podrške za investicije u poljoprivredna gazdinstva. Intenzivno radimo na obezbjeđivanju potrebnih uslova i uspostavljanju pravnog osnova za uspješnu implementaciju nove mjere koja će se odnositi na investicije u preradu i marketing proizvoda poljoprivrede i ribarstva, kroz koju će bespovratna podrška biti oko pet miliona eura. Planirani budžet za IPARD program za period 2016-2020 iznosi ukupno 52 miliona eura, od čega je doprinos EU 75 odsto, odnosno 39 miliona eura“, kazao je Radulović dodajući da to znači da je potencijalno ulaganje u sektor poljoprivrede u narednih pet do osam godina oko 140 miliona eura.
S obzirom da taj iznos novca podrazumijeva i ulaganja poljoprivrednih proizvođača, Radulović je posebno ukazao da povlačenje ovih sredstava zavisi, ne samo od učesnika u procesu, nego i kreditnih institucija.
Predstavnici Direktorata za IPARD plaćanja predstavili su predstavnicima banaka podatke o trenutnom IPARD like javnom pozivu, broju primljenih zahtjeva, vrijednostima projekata sa kojima su aplicirali poljoprivrednici, kao i sa istraživanjima sprovedenim za potrebe MIDAS projekta, a koji se odnose na dobijanje kredita.
Radionici su prisustvovali i eksperti iz Holandije i Estonije koji su prenijeli znanja i iskustva iz procesa povlačenja sredstava iz fondova EU u njihovim zemljama.
Eksperti su ukazali na neophodnost podizanja svijesti banaka i drugih kreditnih institucija u Crnoj Gori, kako bi iste olakšale proces odobravanja kredita poljoprivrednim proizvođačima, potencijalnim korisnicima sredstava bespovratne podrške kroz IPARD like projekat, kasnije kroz IPARD i druge fondove EU.
Iskustvo Estonije, koje je prenio ekspert iz te zemlje, pokazuje da je povlačenjem sredstava iz evropskih fondova i ulaskom u EU, cijena poljoprivrednog zemljišta trostruko porasla (zbog povećane potražnje za zemljištem), a kamatne stope se snizile sa 12 na tri odsto.
Predstavnici bankarskog sektora su kroz diskusiju pokazali zainteresovanost za temu. Dogovoreno je da se komunikacija predstavnika Ministarstva i banaka nastavi.
