"Nema te privrede koja može biti efikasna sa ovim nivoom kamatnih stopa od deset do 14 odsto. Efikasnost je moguća sa kamatnom stopom od tri do četiti odsto zato što je profit kompanije od deset odsto, ne računajući crni biznis, solidan. Nevjerovatno je da toliko banaka imamo na ovako malom tržištu, i one su među sobom napravile faktički kartelski sporazum", kazao je Mihailović u intervjuu Pobjedi.
On je podsjetio da se najavljuju i nove banke.
"Niko ne konkuriše kamatnim stopama što bi bilo normalno, nego su svi tu negdje i čekaju šta će se desiti. Niko nema mehanizam da natjera banke da smanjuju kamatne stope, a one su za dva puta snizile pasivne stope koje su sada u prosjeku od dva do tri odsto. To pokazuje da imaju veliki prostor da snize aktivne kamate“, smatra Mihailović.
On se boji da će bankama biti kasno kad to uoče, jer će se, kako je objasnio, sa ovolikim kamatama rapidno povećavati broj firmi koje bankrotiraju.
"A od ovih 400 miliona EUR već kontaminiranih kredita, koji se ne vraćaju, ne mogu naplatiti ni 30 odsto. Nekretnine nemaju kome prodati jer sada, za razliku od nekadašnje uvozne, nema tražnje. Znam jednu malu banku koja ima oko 50 miliona EUR plasmana, a stečenu aktivu oko osam miliona. Treba li tom bilo kakvo objašnjenje?“, pitao je Mihailović.
Prema njegovim riječima veliki problem je državni dug, a ako se bruto domaći proizvod (BDP) ne bude povećavao, onda će iz njega proizlaziti svi drugi rizici.
"Velika nelikvidnost privrede je značajan rizik, kao i visoki troškovi privrede i njena zaduženost, nedovoljna konkurentnost, visok iznos kredita koji se ne vraćaju, značajna siva ekonomija, ogromni broj zaposlenih u javnoj upravi, deficit centralnog budžeta, dug opština. Tu su i rizici zaduživanja, gradnje autoputa, intervalutni rizici, rat u Ukrajini koji se odražava na naš turizam“, dodao je Mihailović.
Zbog toga se, kkao je ocijenio, mora napraviti nova strategiju razvoja bazirana na crnogorskim resursima i domaćoj pameti da se proširi izvozni asortiman.
"Naša šansa je i organska proizvodnja, eko turizam. Crna Gora sebe treba da proglasi za preduzetničko društvo da bi povećala stope rasta. Mi se moramo povezati i sa privredama drugih zemalja i da tu tražimo šansu. Ne treba, recimo, da proizvodimo namještaj za Italijane ali, slikovito rečeno, možemo nogu od stolice. Moramo shvatiti da je vrijeme velikih preduzeća prošlo za Crnu Goru", tvrdi Mihailović.
Struka, kako je dodao, mora da dođe do izražaja.
"Naš je veliki problem partijska i funkcionalna pamet. Imam utisak da se mi koprcamo u mjestu. Problem je i to što smo zapečaćeni nijesmo mobilni, hoćemo da država misli o našem poslu i više volimo kod nje da radimo za 300 EUR, jer mislimo da su nam sigurne, nego da idemo u svoj biznis. To pokazuje da moramo potpuno drugačije da se ponašamo“, kazao je Mihailović.
Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP) se ne slažu oko mnogih ključnih ekonomskih stvari, a na pitanje da li to usporava ekonomski razvoj, Mihailović je odgovorio da svađa u koaliciji usporava razvoj i da nije dobro da se vladajuće partije razilaze.
"Niko nema pravo, pa ni vladajuće partije, da bilo kakve odluke odlaže, ukoliko će to ići na štetu građana u dugom vremenskom periodu. Istina, odluke ne treba donositi na prečac i treba vidjeti šta se iza toga krije i koji su efekti", rekao je Mihailović.
Vladajuće partije bi, kako je saopštio, trebalo mnogo više da koriste stručnu misao kojom Crna Gora raspolaže.
"Da to čine, kvalitetnije bi odluke donosili. Crna Gora mora da koristi resurse i da oni budu generator privredne aktivnosti i podstiču rast i razvoj“, zaključio je Mihailović.
Pobjeda
