On u filmu filmu „Dvije povratne Titograd – Podgorica“ scenariste i režisera Aleksandra Saše Radovića igra manju ulogu predsjednika komisije za dodjelu sredstava kulturnim projektima i izgovara tom prilikom jednu rečenicu.
„Kao i sve ostalo što mi je u životu dolazilo i ta je uloga došla slučajno. Saša Radović bio je moj student. Jednoga dana zatekao me je u jednom od podgoričkih kafića i ponudio mi da igram u njegovom filmu. Odmah sam prihvatio i sve je završeno već sjutradan, a film nisam još gledao niti znam kakva je ta moja uloga u odnosu na glavnu radnju filma“, kazao je sagovornik Portala Analitika.
Na pitanje da li mu je od svih najdraža uloga u životu uloga oca, kaže da bi takav odgovor bio suviše banalan.
„Najdraža mi je uloga iz vremena kada sam igrao poker, kada mi prođe blef. Znate li što je blef u pokeru? Kada odglumiš da imaš jake karte a u stvari nemaš ništa. E, tu sam ulogu igrao nekih 20 godina“, kaže Mitrić.
On je, inače, veliki davnašnji filmofil, od vremena kada je u nikšićkom bioskopu gledao svoj prvi film u životu, sa Garijem Kuperom u glavnoj ulozi. Strast se produbila za studentskih dana u Beogradu, kada je znao da gleda i po dva-tri filma dnevno. Tada je volio Berta Lankastera i Merilin Monro, a u međuvremenu su na listu omiljenih glumaca došli Robert Redford, Kevin Kostner, Al Paćino, Šeron Stoun...
Najdraži film koji je ikada gledao je, kaže, „Sjaj u travi“, sa Natali Vud i Vorenom Bitijem. Odgledalo se u međuvremenu i drugih remek djela, dobrih i loših filmova, ali je ljubavna drama ostala kao trajni omiljeni žanr.
„Davno sam shvatio da smo svi mi glumci na životnoj pozornici – čas sam gore, čas sam dolje. I tako vam je u svim oblastima života, i na emotivnom i na profesionalnom planu. Obožavam film, ali najviše volim, kažem, ljubavne drame. Evo, posebno mi se sviđala ona melodrama sa Slobodom Mićalović i Ivanom Bosiljčićem Nepobjedivo srce“. Još ima i srećan kraj“, obrazlaže kratko sagovornik Portala Analitika.
G.B.
