Ovaj slučaj pokrenuo je Karsten Kaltoft, vaspitač iz Danske, koji je tvrdio da je otpušten, zato što nije mogao da izvršava obaveze zbog kilaže.
Kaltoft navodno nije mogao da vezuje ni pertle djeci, zbog gojaznosti.
Iako tvrdi da je njegovih 158 kilograma pomenuto tokom uručivanja otkaza, njegovi poslodavci poriču da je to bio razlog za okončanje ugovora.
Radnici sindikata FOA u Danskoj, koji su pokrenuli slučaj pred sudom u njegovo ime, smatraju da je riječ o nepravednom otpuštanju.
Danski sud tražio je od Evropskog suda da precizira da li evropski zakoni zabranjuju diskriminaciju na osnovu gojaznosti i da li se gojaznost može smatrati invaliditetom.
U presudi stoji: “Sud nalazi da, pod određenim okolnostima, gojaznost radnika može da predstavlja ograničenje fizičko, mentalno ili psihološko, koje u kombinaciji sa drugim preprekama mogu spriječiti efikasno učestvovanje u profesionalnom životu, na istom nivou sa drugim radnicima, a nesposobnost koja je dugoročna, kao što je slučaj sa gojaznošću, može da se smatra invaliditetom u onom smislu koji je definisan zakonom”.
Odluka znači da će širom Evrope poslodavci morati da se izlože dodatnim troškovima, kako bi prilagodili svoje radno okruženje gojaznim radnicima.
Stručnjaci upozoravaju da to može dovesti i do problematičnih razgovora sa radnicima o njihovoj težini.
Zaposleni mogu zahtjevati veća sjedišta, specifična parking mesta, šira vrata i druge uslove za rad.
Prema statistici Svjetske zdravstvene organizacije, na osnovu procjena iz 2008. oko 23 odsto Evropljanki i 20 odsto Evropljana spada u kategoriju gojaznih.
Stručnjak za mršavljenje iz Velike Britanije, Stiv Miler, kaže da je “šokiran” presudom.
“Svijet je potpuno poludio. Ovo je uvreda za sve ljude sa stvarnim invaliditetom. Gojaznost je nešto što ljudi sami sebi učine, lošim navikama. Svako mora biti odgovoran za svoje postupke. Znam da to nije lako i da je možda nekim ljudima potrebna pomoć, kako bi se vratili na pravi put. Ali, ako kažemo da je gojaznost invaliditet, postoji opasnost da će neki biti ohrabreni time i nastaviće da uživaju u beneficijama koje im njihovo stanje pruža. Postoje ljudi koji bi to uradili.
Mislim da je zbog zdravstvenih i bezbjednosnih razloga fer da u radnoj sredini pokrenete disciplinski postupak protiv nekog ko je previše debeo za rad”, smatra Miler.
Sud u Danskoj sada će morati da odlučuje da li je Kaltoftova kilaža dovoljno velika da bi mogao da se klasifikuje kao osoba sa invaliditetom.
U presudi se dodaje: “Na nacionalnom sudu je da odredi da li Kaltoftova gojaznost spada u definiciju invaliditeta”.
Izvor: b92.net
