Apsolutna linija siromaštva za Crnu Goru u 2013. godini iznosila je 186,45 eura po ekvivalentu odrasle osobe, što je za oko četiri eura više nego 2012. godine, navodi Monstat.
"Ukupna stopa siromaštva u 2013. godini je smanjena, dok su se dubina i oštrina takođe smanjile. Udio lica u siromaštvu smanjen je sa 11,3 odsto koliko je iznosio u 2012. godini na 8,6 odsto u 2013. godini. Raspoloživi indikatori o kretanju prosječnih zarada i potrošnje u 2013. godini pokazuju da je smanjenje stope siromaštva očekivani rezultat ekonomskih kretanja", navodi se u Analizi siromaštva u Crnoj Gori za 2013. godinu.
Smanjen jaz siromaštva:
Jaz siromaštva, kao indikator dubine siromaštva, smanjen je sa 2,8 odsto u 2012. godini na 2,4 odsto u 2013. godini.
"Jaz siromaštva je proizvod stope siromaštva i prosječnog odstupanja potrošnje siromašnih od linije siromaštva, prikazan u procentu od linije siromaštva. Podatak o jazu siromaštva od 2,4 odsto u 2013. godini govori da bi za izbavljenje iz siromaštva svih siromašnih društvo trebalo obezbijediti sredstva u visini 2,4 odsto od linije siromaštva po svakom stanovniku i onda ta sredstva dodijeliti svakom siromašnom tačno u iznosu koji je dovoljan da njihova ukupna potrošnja dostigne liniju siromaštva. Oštrina siromaštva takođe se smanjila i ona je u 2013. godini iznosila 1,1 odsto", navode iz Monstata.
Statističari su saopštili da je prošle godine siromaštvo smanjeno i u urbanim, i u ruralnim oblastima.
"Gledajući urbane oblasti, stopa siromaštva je 2013. godine bila 7,9 odsto, dok je u 2012. godini bila 8,1 odsto, odnosno došlo je do smanjenja stope za 0,2 procentna poena. U ruralnim oblastima najmanja stopa siromaštva bila je 2013. godine (9,7 odsto), dok je 2012. godine iznosila 18,1 odsto. U 2013. godini u odnosu na 2012. godinu stopa siromaštva u ruralnim oblastima se smanjila za čak 8,4 procentna poena i iznosila je 9,7 odsto", istakli su statističari, uz napomenu da je seosko stanovništvo imalo veći rizik siromaštva u odnosu na gradsko stanovništvo.
Takođe, kako se navodi, dubina i oštrina siromaštva je veća u urbanim oblastima.
Velike razlike između sjevera i juga:
"Između 2012. i 2013. godine povećan je udio potrošnje 20 odsto najsiromašnijeg stanovništva u ukupnoj potrošnji sa 8,5 odsto na 8,7 odsto. Stoga i 20 odsto najbogatijih je povećalo svoj udio u distribuciji ukupne potrošnje, sa 37,1 odsto na 37,5 odsto. U 2013. godini 20 odsto najbogatijih imalo je potrošnju koja je za 4,3 puta veća od potrošnje 20 odsto najsiromašnijih građana", navodi se u analizi.
Kad je riječ o profilu siromaštva prema regijama, Monstat navodi da postoji značajna razlika u obimu siromaštva između južnog regiona i drugih djelova države.
Tako je stopa siromaštva u sjevernom regionu skoro tri puta veća od stope siromaštva u južnom.
"Stopa siromaštava u Sjevernom regionu iznosila je 2013. godine 10,3 odsto. U tom regionu živi 25 odsto stanovništva Crne Gore, ali i 30,1 odsto svih siromašnih. Stopa siromaštva u centralnom regionu iznosi 10,3 odsto, a u južnom 3,8 odsto", istakli su iz Monstata.
Navodi se i da je stopa siromaštva u ruralnim oblastima Crne Gore veća nego u urbanim oblastima.
"U urbanim oblastima stopa siromaštva u 2013. godini je iznosila 7,9 odsto, dok je u ruralnim oblastima ona iznosila 9,7 odsto. U Crnoj Gori u seoskim oblastima živi 42,4 odsto siromašnih pojedinaca, dok u gradskim oblastima živi 57,6 odsto", piše u analizi.
Prateći podjelu urbanih oblasti na Podgoricu i druge urbane oblasti, statističari su utvrdili da je u Podgorici veća stopa siromaštva (12,5 odsto), nego u drugim urbanim oblastima (4,9 odsto).
"U seoskim oblastima stopa siromaštva u 2013. godini je iznosila 9,7 odsto. 37,5 odsto ukupnog stanovništva živi u seoskim oblastima, od čega udio siromašnih iznosi 42,4 odsto", navodi se u analizi.
Najviše siromašnih među nezaposlenima: Siromaštvo je, kako se ističe, snažno povezano sa statusom na tržištu rada. Tako najveći rizik od siromaštva imaju lica koja su nezaposlena i djeca do 15 godina.
"Stopa siromaštva je najveća kod lica koja su nezaposlena 13,4 odsto, dok je kod djece do 15 godina 13,2 odsto. Kod ostalih neaktivnih lica od ukupnog stanovništva (17,5 odsto) udio siromašnih iznosi 22,2 odsto, a stopa siromaštva 10,9 odsto. Kod samozaposlenih lica (npr.bavljenje poljoprivredom za sopstvene potrebe ili vođenje malog privatnog biznisa) stopa siromaštva je iznosila 9,5 odsto. Najmanja stopa siromaštva je među penzionisanim licima (5,2 odsto) i zaposlenim licima (3,1 odsto)", stoji u analizi Monstata.
Na status siromaštva snažno utiče i nivo obrazovanja. Stopa siromaštva je manja što je nivo obrazovanja veći.
"Najveću stopu siromaštva (17,1 odsto) imaju lica sa završenom osnovnom školom (99 odsto iznad prosjeka). Lica sa završenom trogodišnjom srednjom školom su u boljem položaju sa stopom siromaštva od 5,6 odsto, a rizik od siromaštva je za 65 odsto veći od prosjeka", piše u analizi.
Očekivano, redovne zarade obezbjeđuju niži rizik od siromaštva. Tako je u 2013. godini najmanja stopa siromaštva zabilježena kod domaćinstava čiji su glavni izvori prihodi od poljoprivrede i biznisa (4,4 odsto), a nešto veća je kod domaćinstava čiji su glavni izvori prihoda zarade iz privatnog sektora.
"Najveća stopa siromaštva zabilježena je kod domaćinstava u kojima su 'transferi i ostalo' glavni izvor prihoda 33,6 odsto. Iako se radi o relativno maloj grupi građana (8,8 odsto), oni čine 34,3 odsto svih siromašnih. U domaćinstvima čiji su glavni izvori zarade iz javnog sektora živi 21,6 odsto stanovništva. U takvim domaćinstvima živi 19,1 odsto siromašnih", navodi se u analizi.
Izvor: rtcg.me
