Spoljnopolitički analitičar iz Beograda Boško Jakišić kazao je u razgovoru za Portal Analitika da je “novi Hladni rat” činjenica i da je Crna Gora povod njegovog početka.
Jakšić podsjeća da se to može tako posmatrati jer je nakon posjete crnogorskog premijera Mila Đukanovića Sjedinjenim Američkim Državama u aprilu prvi put u zvanični rečnik povodom ukrajinske krize uvedena riječ “neprijatelj” čime je, kako ističe, potvrđen povratak hladnoratovskoj retorici.
- Novi Hladni rat je već činjenica, s tom razlikom da njega više ne određuju sukobljene ideologije kapitalizma i socijalizma, već interesi koji se pre svega tiču bezbednosti i energije. Opasno je što se stvara jedan novi hladnoratovski status quo. Barak Obama pojačava pritisak na Moskvu zbog kršenja međunarodnog prava u Ukrajini i Rusiji preti dodatnom izolacijom i sankcijama, dok Vladimir Putin takve kritike odbacuje i svu odgovornost za krizu prebacuje na Zapad. Prostor za dogovor je zasad minimalan – rekao je Jakšić za Portal Analitika.
Govoreći o početku hladnoratovske atmosfere i retorike, Jakšić ističe:
- Ako je atentat Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda 28. juna 1914. označen kao početak Prvog svetskog rata, onda bi iz saopštenja ruskog Ministarstva inostranih poslova moglo da se zaključi da je 14. aprila 2014. Crna Gora povod početka Drugog hladnog rata. “Duboko razočarana” Moskva je povodom posete Mila Đukanovića SAD ocenila da su premijerovi pozivi za što brži prijem Crne Gore u NATO bili propraćeni “neprijateljskim izjavama na račun Rusije”. Bilo je to, koliko pratim, prvi put da se u zvanični rečnik povodom ukrajinske krize ubaci pojam “neprijatelj”. Potvrda povratku hladnoratovske retorike ubrzo je stigla i sa druge strane – kazao je Jakšić.
Kada je u pitanju drugi gorući globalni problem vezan za brutalnu terorističku organizaciju ISIL, sagovornik Portala Analitika napominje da za pobejdu na tom frontu neće biti dovoljni samo vazdušni napadi.
- Vazdušni udari Amerikanaca, Britanaca, Francuza i arapskih saveznika koji u Iraku traju od avgusta a u Siriji od septembra imaju veoma ograničen uspeh. Vojni eksperti se slažu da pobede nad ISIL-om neće biti bez “čizmi na terenu” ali problem je ko to može da obavi. Obama je prvi put od povlačenja američkih borbenih jedinica iz Iraka 2011. posalo 1.400 vojnih eksperata, najavio slanje još toliko, ali to je više nego nedovoljno za suprotstavljanje islamistima koji su po procenama CIA u junu imali oko 30.000 pripadnika, a danas čak 200.000 ljudi pod oružjem – mahom sunitskih džihadista i stranih dobrovoljaca – rekao je Jakšić.
On je nagalsio da su i na prostoru Balakna aktivne ćelije za regrutovanje džihadista.
- Procena je da je na prostoru Srbije, Kosova, Albanije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine aktivno najmanje 20 terorističkih ćelija koje su angažovane oko regrutovanja i obuke džihadista – rekao je naš sagovornik.
Jakšić je eminentni spoljnopolitički komentator koji je do odlaska u penziju ove godine bio urednik spoljnopolitičke rubrike u Politici, četiri godine je bio stalni dopisnik iz Rima, pet godina dopisnik Politike iz Kaira. Dugo se bavio Bliskim istokom: rat u Libanu, islamska revolucija u Iranu, izraelsko-palestinski sukob…
ANALITIKA: Britanski premijer Dejvid Kameron nedavno održanom samitu G20 u Australiji uporedio je sadašnju Rusiju sa Njemačkom pod Adolfom Hitlerom. To je, čini se, samo nastavak oštre retorike na relaciji Zapad – Rusija. Zbog krize u Ukrajini čini se da su odnosi između Rusije i SAD, odnosno NATO-a na najgorem nivou još od hladnog rata. Da li u narednom periodu treba očekivati pogoršavanje tih odnosa?
JAKŠIĆ: Nesumnjivo je da se radi o najtežoj krizi u odnosima Istoka i Zapada od vremena prestanka Hladnog rata. Rekao bih da je, pre svega na inicijativu SAD, Zapad pokušao da testira rusku moć posle izbijanja ukrajinske krize. Ne mislim da je to bio pametan test, jer je Vladimir Putin još u leto 2008, tokom oružanog konflikta u Gruziji, pokazao da po cenu rata neće dopustiti približavanje NATO granicama Rusije. Evropska unija se u početku koliko-toliko opirala zaoštravanju i sankcijama, pre svega zbog sopstvenih ekonomskih i poslovnih interesa, ali sada je jasno da je kriza u fazi u kojoj nema političkog i diplomatskog rešenja, u kojoj se svakodnevno govori o novim vojnim eskalacijama.
Retorika koja se poslednjih meseci ukrajinske krize razmenjuje apsolutno je dostojna atributa hladnoratovske.
ANALITIKA: Možete li označiti konkretan trenutak kad je ta retorika eskalirala?
JAKŠIĆ: U jednom tekstu sam napisao: “Ako je atentat Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda 28. juna 1914. označen kao početak Prvog svetskog rata, onda bi iz saopštenja ruskog Ministarstva inostranih poslova moglo da se zaključi da je 14. aprila 2014. Crna Gora povod početka Drugog hladnog rata.
“Duboko razočarana” Moskva je povodom posete Mila Đukanovića SAD ocenila da su premijerovi pozivi za što brži prijem Crne Gore u NATO bili propraćeni “neprijateljskim izjavama na račun Rusije”. Bilo je to, koliko pratim, prvi put da se u zvanični rečnik povodom ukrajinske krize ubaci pojam “neprijatelj”. Potvrda povratku hladnoratovske retorike ubrzo je stigla i sa druge strane”.
Rusija i Zapad od tada direktno jedni druge definišu kao “neprijatelje”. Ono što je opasno, je da se ne radi o propagandnom ratu vezanom za krizu ograničenog vremena trajanja, već suštinski opisuje trenutne odnose Itoka i Zapada.
Moskva pokazuje da ne veruje Zapadu i zato optužuje Vašington da i dalje pokušava da dominira svetom kao u vremenima posle prestanka Hladnog rata, rušenja Berlinskog zida i raspada SSSR-a koji je Jeljcinovu Rusiju ostavio na kolenima. Podseća se na prekršeno američko obećanje koje su Džordž Buš Stariji i sekretar Džejms Bejker dali Mihailu Gorbačovu da se NATO neće širiti na istok prema Rusiji. Potom je rečeno da je to bio samo usmeni dogovor.
Nepoverenje je od tada povećano u meri u kojoj je Rusija postala moćnija. Zato Moskva odlučno zahteva da bude ravnopravan partner međunarodnih odnosa sa SAD, na šta Amerika nije spremna. “Euforija i trijumfalizam ušli su u glave zapednih lidera”, upozorio je nedavno poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov.
ANALITIKA: Savjetnik ukrajinskog predsjednika Petra Porošenka rekao je da je Kijev postigao sporazum tokom nedavno završenog samita NATO-a u Velsu o dobijanju oružja i vojnih savjetnika od pet zemalja članica saveza. Takođe u Velsu lideri zemalja članica NATO usvojili su plan o formiranju jedinica za brza dejstva koje će biti stacionirane u istočnoj Evropi. Da li se to može protumačiti kao pritisak na Rusiju i kakvu reakciju treba očekivati od Moskve?
JAKŠIĆ: Nesumnjivo da NATO pojačava pritisak i na istok šalje svoje vojne kapacitete optužujući Rusiju da priprema da prisajedini istočnu Ukrajinu. Tri bivše sovjetske republike sa Baltika već su u NATO, kao i bivši sateliti Kremlja: Poljska, Mađarska, Republika Češka, Slovačka, Rumunija i Bugarska. Snage NATO za brzo razvijanje, koje se verovatno biti smeštene u Poljskoj, dodatno doprinose rastu tenzije zbog koje će SAD verovatno odustati od plana da smanje broj američkih vojnika u Evropi.
Moskva uzvraća razvojem novih nuklearnih kapaciteta i razmatra razmeštanje aviona po regionu Krima koji bi mogli da nose taktičko nuklearno oružje, dok ruski avioni sve češće nadleću Crno, Baltičko i Severno more, kao i Atlantik. “Da želim, ruske trupe bi mogle da budu za dva dana ne samo u Kijevu, već u Rigi, Viljnusu, Talinu, Varšavi ili Bukureštu”, citirao je u septembru nemački “Zidojče cajtung” Putinove reči upućene Porošenku. Pritisci su obostrani.
ANALITIKA: Čini se da se jedna kriza svjetskih razmjera u Ukrajini privremeno stišala, makar kada su u pitanju vojni sukobi, a razbuktao se problem sa ISIL-om. Britanski premijer Dejvid Kameron kazao je da bi kampanja protiv ISIL mogla da potraje godinama. Kakav razvoj događaja treba očakivati u narednom periodu vezan za tu situaciju?
JAKŠIĆ: Da će borba do “uništenja” ISIL-a trajati potvrdio je i najpozvaniji - američki predsednik Barak Obama, koji je okupio međunarodnu koaliciju za borbu protiv islamista koji po Siriji i Iraku kontrolišu teritoriju veličine Britanije, izvore nafte koji je čine najbogatijom terorističkom organizacijom u istoriji a polako od al-Kaide preuzimaju lidersku ulogu međunarodnog džihadizma.
Vazdušni udari Amerikanaca, Britanaca, Francuza i arapskih saveznika koji u Iraku traju od avgusta a u Siriji od septembra imaju veoma ograničen uspeh. Vojni eksperti se slažu da pobede nad ISIL-om neće biti bez “čizmi na terenu” ali problem je ko to može da obavi. Obama je prvi put od povlačenja američkih borbenih jedinica iz Iraka 2011. posalo 1.400 vojnih eksperata, najavio slanje još toliko, ali to je više nego nedovoljno za suprotstavljanje islamistima koji su po procenama CIA u junu imali oko 30.000 pripadnika, a danas čak 200.000 ljudi pod oružjem – mahom sunitskih džihadista i stranih dobrovoljaca.
Problem je što se iračka armija, mahom sastavljena od šiita, raspala u vreme ISIL-ove junske ofanzive i zauzivanja drugog najvećeg iračkog grada Mosula. Naoružavanje Kurda takođe je nedovoljno, a oni su jedino zainteresovani za očuvanje autonomije svog regiona na sveru Iraka. Slična situacija je i u Siriji gde Zapad ni po koju cenu ne želi da udruži napore sa armijom predsednika Bašara el-Asada. Obama je odobrio 500 miliona dolara za obuku i naoružavanje “umerenih” Asadovih pobunjenika, ali plan će se realizovati tek 2015.
Jedini način zaustavljanja ISIL-a je da SAD rade zajedno sa predsednikom Asadom i Iranom. To je problematična i opasna staza, ali ne vidim druge realistične alternative. U svakom slučaju borba će potrajati.
ANALITIKA: S obzirom na to da je Al Kaida, prema tvrdnjama mnogih analitičara, maltene produkt CIA-e, da li su i u slučaju ISIL-a "prste uplele" strane obavještajne službe prije svih CIA za vrijeme rata u Siriji podržavajući pojedine ekstremističke frakcije koje su željele da zbace Asadov režim?
JAKŠIĆ: ISIL je veliki promašaj američke administracije. Izmičući pažnji predsednika Obame koji je islamiste koliko početkom ove godine nazivao “prvom postavom koledž košarkaškog tima koji bi da igra u NBA ligi”, oni su strateški planirano kapitalisali na nefunkcionalnom režimu u Iraku i građanskom ratu u Siriji.
Nastanku sunitskog ISIL-a najviše su doprineli korpucijom nagriženi sekularni režimi u Bagdadu i Damasku predvođeni šiitima. U Iraku je režim dugogodišnjeg američkog miljenika, doskorašnjeg premijera Nuri al-Malikija, ignorisao manjinske sunite doprinoseći njihovom revoltu. To je islamistima davalo širok prostor, iako je efikasnost uspona ISIL-a zavisila i od drugih faktora: podrške lokalnih sunitskih plemena, ekonomske snage, pristupa gorivu i vodi, verskom autoritetu koji je zavodio novoproklamovani kalif Abu Bakr al-Bagdadi.
U Siriji je suviše kasno shvaćeno da džihadisti preuzimaju kontrolu nad raznim pobunjeničkim grupama koje su Zapad, Turska i konzervativne monarhije Zaliva podržavale novcem, obukom i oružjem.
ANALITIKA: Što se sad može uraditi da se popravi situacija sa ISLI-om jer se čini da Zapad i Rusija imaju različita stanovišta i kada je u pitanju rješenje ovog problema?
JAKŠIĆ: Zapad i Rusija formalno su na istoj strani kada se radi o proceni opasnosti od islamista. Zapad jer strahuje od džihadista koji će se vratiti kućama, Rusija takođe od raznih Čečena i drugih ISIL-ovaca koji otvoreno prete ruskom režimu. Razlika izbija na površinu kada se određuje odgovornost.
SAD, Turska i većina arapskih zemalja isključivu odgovornost svaljuju na Bašara el-Asada. Sirijski predsednik, Iran i Rusija uzvraćaju da je Zapad pomaganjem raznim pobunjeničkim grupama u Siriji omogućio da islamisti nekontrolisano stave trećinu Sirije pod svoju kontrolu. Sada se zaboravlja da je Asad od početka pobune upozoravao na opasnost od ekstremističkih grupa.
Ne samo Rusija, već i rastući broj analitičara poziva zapadne i arapske nacije da prevaziđu neprijateljstva prema sirijskom režimu i posvete se prioritetnom cilju uništavanja ISIL-a, ali čini se da je njihov ideološki otpor prema Asadu jači od straha zbog islamista.
ANALITIKA: Kako je upozoreno iz EU, broj građana Evropske unije koji su se pridružili džihadistima u Iraku i Siriji dramatično je porastao. Spekuliše se da je iz regiona Balkana u ISIL otišlo nekoliko stotina ljudi. Da li to na neki način može uticati na destabilizaciju regiona?
JAKŠIĆ: Uprkos Rezoluciji Saveta bezbednosti 2178 koja od članica UN zahteva da spreče da pojedinci za koje se veruje da su “strani teroristički borci” prelaze granice država-članica i njihovu regrutaciju, privlačnost ISIL-a naglo je počela da raste posle njihovog junskog blitz krieg i proglašenja kalifata, feudalnog oblika muslimanskog sistema vladavine u kojem je vrhovni vladar zakoniti naslednik Poslanika Muhameda.
Najviše stranih boraca ISIL-a dolazi iz sa Bliskog istoka, iz tri evropske države sa najvećim brojem muslimana (Britanije, Francuske i Nemačke), sa Balkana i država bivšeg Sovjetskog Saveza. Američki Stejt department procenjuje da se oko 12,000 stranaca iz više od 50 zemalja bori u redovima islamista.
Istovremeno, samo su naivni mogli da pomisle da je džihad deleko od Balkana. Pokazalo se da radikalni islam ima svoje sledbenike među muslimanima regiona, a od kada su delovi Balkana stavljeni na ISIL-ovu mapu kalifata, porastao je i broj islamskih regruta sa ovog područja.
Procena je da je na prostoru Srbije, Kosova, Albanije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine aktivno najmanje 20 terorističkih ćelija koje su angažovane oko regrutovanja i obuke džihadista.
Podaci CIA kažu da je iz BiH otišlo čak 350 mudžahedina, uključujući i žena čiji zadatak nije da nose “kalašnjikove” već da pomažu “svetim ratnicima”. Blizu 200 islamista otišlo je sa Kosova – što nije iznenađenje jer je akt o proglašenju kalifata preveden na engleski, francuski, nemački, turski, ruski i – albanski. Islamisti od muslimana iz Albanije i sa Kosova očekuju da se ubace u muslimanske zajednice Zapadne Evrope kako bi propagirali vehabizam, puritansku školu islama iz Saudijske Arabije.
Aktivnosti islamista na teritoriji Srbije intenzivirala se poslednjih pet-šest godina, naročito od kako je srpska policija otkrila vehabijski teroristički logor na planini Ninaji i posle hapšenja grupe novopazarskih vehabija. Najpoznatija među ovim organizacijama je el-Furkan koja deluje u Novom Pazaru i šire po Sandžaku. U Srbiji je kao bomba delovalo otkriće da su četvorica muslimana iz Novog Pazara i jedan iz Beograda ratovali po Siriji za ISIL i Front Nusra.
Crnogorci koji ratuju po belom svetu nisu dugo bili predmet pažnje vlasti u Podgorici, ali i Crna Gora pokušava da im zakonski stane na put. Ustanovljeno je da je za dve godine, do oktobra 2014, na ratištima u Siriji učestvovalo 13 državljana Crne Gore, od kojih se deset vratilo, jedan je poginuo, a dvojica su još ratovala.
Iz Albanije se za Siriju i Irak uputilo do 140 islamista, Makedonije do 20 i Bugarske jedan. Potceniti njihovu opasnost značilo bi zatvoriti oči pred oporom istinom da Balkan nije pošteđen od radikalnog islama.
ANALITIKA: Bivši državni sekretar SAD Henri Kidindžer smatra da opterećenje u odnosima sa Rusijom zbog ukrajinske krize „predstavlja opasnost od reprinta hladnog rata". Da li možemo očekivati novi hladni rat između Zapada i Rusije zbog krize u Ukrajini ali i različitih pristupa kada je u pitanju Islamska država Iraka i Levanta (ISIL)?
JAKŠIĆ: Kao što sam napomenuo, novi Hladni rat je već činjenica, s tom razlikom da njega više ne određuju sukobljene ideologije kapitalizma i socijalizma, već interesi koji se pre svega tiču bezbednosti i energije. Opasno je što se stvara jedan novi hladnoratovski status quo. Barak Obama pojačava pritisak na Moskvu zbog kršenja međunarodnog prava u Ukrajini i Rusiji preti dodatnom izolacijom i sankcijama, dok Vladimir Putin takve kritike odbacuje i svu odgovornost za krizu prebacuje na Zapad. Prostor dogovoru je zasad minimalan.
Bliski istok je u ovakvim okolnostima samo periferni front Hladnog rata koji bi, paradoksalno, mogao da oslabi intenzitet “centralnog” Hladnog rata. I Zapadu i Rusiji je neophodna saradnja protiv ISIL-a, bez Rusije i Irana nema rešenja sirijskog građanskog rata, stabilizacija Iraka i pomoć Rusije su Americi neophodni da kompletira povlačenje NATO iz Avganistana do kraja ove godine…
ANALITIKA: Da li Zapad i Rusija uopšte mogu da koncipiraju dugoročne odnose u trenutku kada se, kako je izjavio Kisindžer “Azija transformiše, a islam je u neprestanim previranjima".
JAKŠIĆ: Činjenica da i Amerikanci i Rusi svoje prioritete od Evrope sele kao regionu Azije-Pacifika nagoveštava nove sukobe za sfere uticaja u čijem je središtu najveći dobitnik sadašnje krize – Kina. Ali, ni Moskva ni Vašington ne žele Peking kao previše važnog takmaca.
Poslednji pokušaj “reprogramiranja” američko-ruskih odnosa je, vidimo sada, propao. To što sada izgleda da je njihov detant udaljen, ne znači da ga neće biti. Ne neposredno brzo, ali racionalnost će prevagnuti. Uostalom ravnoteža nuklearnog straha ostaje konstanta odnosa velikih sila i u prosperitetnim i u konfliktnim vremenima.
Balša KNEŽEVIĆ
