Piše: Beba KAPIČIĆ
"Naravno da u borbi protiv neistine istina mora da se piše i ona ne sme biti ništa nalik nečem opštem, uzvišena, višeznačna. Od ove opšte, uzvišene, višeznačne vrste upravo je neistina. Kada se za nekog kaže da je rekao istinu, to znači da je pre njega nekolicina ili mnoštvo govorilo nešto drugo, neku laž ili nešto opšte, ali da je upravo on rekao istinu, nešto praktično, suštinsko, neosporno, nešto o čemu se radi.” Bertolt Breht: Pet teškoća u pisanju istine
Srbija ne liči ni na balkansku krčmu već definitivno na ludu kuću sa pomahnitalim medijima, svečanim dočecima i fizički bolesnih ratnih zločinaca, bulažnjenjima tzv. novinara, desnicom koju okuplja Marin od Srbije sa sve "dičnim" do "dičnoga"!
Dolazak predsednika Albanije izazvao je buru jer je samo glasno rekao ono što svi ovde znaju, da je Kosovo nezavisno, a nije pomenuo zločine, hladnjače, još nesahranjene žrtve delovanja SANU, SPC, Francuske 7, tzv. intelektualaca iz Žikine dinastije, savetnika aktuelnog predsednika, Srbo-Goraca i ostalih nalogodavaca i glavnih u zločinačkom udruženju megalomanskih, ne ostvarenih ideja grobara i Jugoslavije I Srbije!
Dolazak crtača granica Velike Srbije: Glavna vest u medijima je povratak optuženog za ratne zločine protiv civilnog stanovništva Hrvatske, Vojvodine i BiH,Vojislava Šešelja, strašila, klauna i saučesnika onoga pothranjenog pod lipom u Požarevcu- Balkanskog kasapina - sa kojim kako se vidi iz priloženog deliće istu sudbinu, otići će na onaj svet bez presude haškog Tribunala!
Životni put crtača granica Velike Srbije: Karlovac, Karlobag, Virovitica, ispaljivača plotuna na Beč a i šire, komuniste potom četnika, zavađenog sa celim svetom bio je buran, ostaće upamćen i po prizemnom humoru, jeftinim začkoljicama, prostačkim upadicama kojima je sludjivao haški Tribunal i uveseljavao primitivnu populaciju svoje zemlje za čiji je moralni sunovrat i bedu u kojoj se sada nalazi dobrano zaslužan!
Da li će svojim dolaskom uznemiriti političku razbarušenu scenu Srbije, po mom skromnim ubedjenju - ne naročito; ekonomski sunovrat suviše je veliki da bi se na izlizanu, potrošenu nacošku retoriku, rulja bolja od elite ponovo upecala, mada gde god beda zakuca na vrata desnica ojača!
Istoričar Srđan Milošević ističe u razgovoru za Slobodnu Evropu da su političke i intelektualne elite kontinuiranim izjednačavanjem fašizma i antifašizma tendenciozno unele konfuziju koja pogoduje ekstremističkim grupama. „To na najdirektniji način utiče na kontaminaciju vrednosnog sistema. Onda kada se antifašizmom proglasi nešto što antifašizam nije, onda je moguće i da fašizam kamuflirate. Onda sve to postaje upotrebljiva mantra i ništa više od toga. A, to je u stvari modus operandi fašizma“, zaključuje Milošević.
Amfilohije anticivilizacijski: Anticivilizacijska trabunjanja stižu nam iz Montenegra, od Vladike Srpske Pravoslavne, grozomornog Rista Radovića, alijas Amfilohija, likom i delom iz horor filmova, koji kao da je izmileo iz pećine srednjeg veka,kao da je vreme inkvizicije za kojim duboko žali, krekeće tako ono iz Kolašina grada blizu rodnog mu sela Bara Radovića skrnaveći titulu i odeždu koju nosi i sve što hrišćanina čini hrišćaninom: da su otrovne bolesti koje su harale ovim prostorima poturčenjaštvo i brozomora!
Politikantu, ratnom huškaču u crnoj mantiji kome iz očiju sevaju munje mržnje i zla malo je bilo krvi, kršeći sve postulate svoje vere dok je služio na Mitrovdan Svetu Arhijerejsku Liturgiju, umesto reči ljubavi i pomirenja siktao je i palacao opet jezikom mržnje, vadio iz istorijskog konteksta delove Gorskog Vijenca i po hiljaditi put prepevavao velikog crnogorskog pisca, mudraca, vladara i vladikuPetra Petrovića Njegoša!
Grozomorni Risto o Brozomori veli da jevopaka bolest jer kaže ubija Boga u ljudima a ako je iko ubiovBoga to je on, ako je iko verovao da postoji svevišnjiRisto ga je razuverio pretstavljajući se kao njegov izaslanik na zemlji!
Za vremena Josipa Broza pastva je bila sita i napita, brčkala se od Jadrana pa do Triglava, putovala po svetu, imala posao, plate i penzije redovne, besplatno školovanje, širila ljubav medju ljudima bez obzira na veru i naciju, baštinila antifašizam i herojsku borbu Titovih partizana!
U vremenu Rista pukovnika, biznismena, neimara, trgovca ljudskim dušama i njegovih, crkve niču kao pečurke da blagosiljaju monstrume sa krvavim kamama u zubima, pastva gladuje dok se uvećava bogatstvo bogumilih, pedofilija hara hodnicima svetilišta, skrivaju se ratni zločinci iza njegovih oltara… I, gde je tu Bog? Ako ga ima sigurno ne stanuje ovde; ako ga je i bilo prognalo ga je neljudsko delo Rista Radovića!
“Za pisce je važno da istini pogode ton. Uobičajeno se tu čuje jedan nežan, napaćeni ton nekoga ko ni mrava ne bi zgazio. Ko živi u bedi i čuje ovakav ton, postaje još bedniji. Tako govore ljudi koji možda i nisu neprijatelji, ali sigurno nisu saborci. Istina je nešto ratoborno,ona se ne obračunava samo sa neistinom već i sa ljudima koji neistinu šire.” Bertolt Breht: Pet teškoća u pisanju istine
