Upravo je to prije tri dana u Briselu izjavio Janez Kopač, novi šef Energetske zajednice, dodajući da će „Makedonija morati da se povuče iz ’Južnog toka’, ili pregovora ako želi da postane punopravna članica EU”.
Kopač, međutim, nije objasnio kakva je sudbina zemalja koje su odavno članice EU, a koje su shvatajući značaj gradnje „Južnog toka” dogovorile s Rusima gradnju.
Ovakva njegova izjava je tim prije nelogičnija ako se zna da u gradnji „Južnog toka”, ruski „Gasprom” ima jednu, a Njemačka, Italija i Francuska drugu polovinu udjela u tom poslu.
Ova upozorenja Evropske energetske zajednice Makedoniji dolaze posle sličnih kritika Bosni i Srbiji, ali i činjenice da je Bugarska još u julu pod pritiskom Evropske komisije morala da obustavi radove na gradnji tog gasovoda.
Kako prenosi „EU obzerver”, Srbiji je poručeno „da je trebalo da joj bude jasno od samog početka da ne može da pristupi EU bez dovođenja sporazuma o gradnji ’Južnog toka’ u sklad sa zakonodavstvom EU”.
Dodaje se da dogovor Skoplja sa Moskvom „nije u skladu” sa zakonom EU, te da se Makedonija kao potpisnica ugovora o Energetskoj zajednici pravno obavezala da će primjenjivati ova pravila.
Interesantno je da je Kopačevo upozorenje Makedoniji stiglo istog dana pošto su se u Skoplju sastali viši izvršni direktor „Gasproma” i makedonski zvaničnici za energetiku i pošto su obje strane izrazile uvjerenje da će se u gradnji ovog gasovoda ići kao što je i planirano.
Inače, kako prenosi „EU obzerver”, Evropska komisija je 30. septembra poslala formalno pismo Makedoniji upozoravajući je da „Južni tok”, kao i svaki drugi veliki infrastrukturni projekat u Evropi, može da se razvija i posluje, ali samo u skladu sa zakonima EU.
Gradnja gasovoda, koja je u sukobu sa zakonom EU, ugrozila bi funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, navodi se u ovom pismu.
Slučajno ili ne, ali Kopačeva „packa” Balkanu poklapa se i s činjenicom da „Gasprom” napreduje sa izgradnjom pomorskog dijela gasovoda uprkos sporu s EU.
Lideri EU su se na istom samitu u Briselu složili da prioritet treba dati „Južnom koridoru” (iz kaspijskog basena srednje Azije gas stizao preko Turske, Grčke i Albanije u Italiju i dalje u zemlje EU) koji je od zajedničkog interesa za sve potrošače i koji će obezbjediti različite pravce snabdjevanja plavim gorivom.
Potenciranje gradnje „Južnog koridora” za gas nije ništa drugo nego još jedan pokušaj Evrope da smanji zavisnost od ruskog gasa, baš kao što je to bio pokušaj sa „Nabukom”, američkim projektom gasovoda koji je propao i prije nego što se našao za stolom, jer Amerika nije mogla da obezbjedi dovoljno gasa za ovaj projekat.
(Politika.rs)
