"Onaj ko danas namerava da se suprotstavi laži i neznanju i da piše istinu, mora da prevaziđe najmanje pet teškoća. Mora da ima hrabrost da piše istinu, iako se ona svuda potiskuje, pamet da je prepozna, iako se ona svuda prikriva, umeće da je učini upotrebljivom kao oružje, promišljenost da izabere one u čijim rukama istina postaje delotvorna, lukavstvo da je među njima proširi. “ - Bertolt Brecht - Pet teškoća u pisanju istine
I dok opljačkani građani sa strahom otvaraju čarobne poštanske sandučiće iz kojih stalno kuljaju računi, opomene, tužbe, pretnje, vesela družina naših izgubljenih iluzija, sada u opoziciji uživa i troškari plodove svog decenijskog bivstvovanja na političkom nebu zemlje Nedođije zabrinuta zbog premeštanja neke privatne tv-pričaonice, dok pučanstvu slede po egzistenciju možda i najdramatičniji dani!
Nije Srbija banana država. Prvo, ona nije ni država kao što nedavno reče Kacin; Srbija je ananas zemlja, izmiksana od njhovih i naših, pozicije i opozicije, ratnih huškača i profitera, popova i lopova, politikanata i tajkuna pljačkaške privatizacije.
“Naši” i “njihovi”: Dvadeset četiri godine posle pohoda manje više iste družine kada je zarad Srbije do Tokija, na Gazimestanu u kotlu kao u Noći veštica smešana i brendirana srpska rakija brlja, od koje je pučanstvo pijano, obnevidelo, sluđeno, stigli smo do tačke ključanja, sa koje ne znam ima li povratka.
Ponestalo je brendiranog opijata shvatilo se da su naši u stvari njihovi i da je manje više sve isto samo njega nema, a da i nema se s'učim ratovati jer su resursi prešli u privatno vlasništvo, a kad se tu nađu teško se vade i za porez, samo još malo " dičnih" krekeće na čelu sa srpskom Marin Le Pen.
I bi Parada Ponosa u Beogradu pod opsadom, 7000 policajaca čuvalo je veselu, šarenu manjinu od većinske homofobne bratije "čuvara" porodičnih i inih vrednosti, na čelu sa patrijarhom Irinejom poglavarom SPC, Ristom, Kačavendom, Pahomijem, Grigorijem, Filaretom i ostalom mračnom družinom srednjevekovnog poimanja hrišćanstva sa savremenim poimanjem materijalnih dobara. Tezu da su najveći homofobi u stvari latentni homoseksualci potkrepljuju činjenice upravo iz SPC, sedam deklarisanih vladika, a nedeklarisanim se ne zna broj!
Paradiranje patriotizmom: Ovoga oktobra gromoglasno se proslavlja Dan oslobođenja Beograda, sve sa paradiranjem četiri dana pre zvanične proslave jer nam u brzopoteznu, šestosatnu posetu iz njemu, a i nama poznatih razloga, danas, 16-tog listopada stiže Predsednik Rusije. Svako zlo ima i svoje dobro!
Bio je i neki oktobar pre četrnaest godina, bila je neka nada, dok su "naši" vladali Srbijom očekivali smo bar povratak toliko rabljenog verbalno sistema vrednosti, a urušeno je, umešano, falsifikovano, sve sa čim se trebalo ponositi, izjednačavali su se antifašisti sa zločincima i kolaborantima, rehabilitovali oni koji nigde u svetu ne mogu biti nevini bez obzira na presude revolucionarnog suda, dok takođe kao Brzi Gonzales, Beogradom nije protutnjio Medvedev očitavši im bukvicu da sa antifašizmom nema šale! Upriličena je i skarabudžena priredba za visokog gosta, vijorile su se trobojke sa zvezdom, odjekivale partizanske pesme, vrpoljio se čak i vladika Risto u prvom redu, sve dok nisu videli leđa gostu, a onda sve iz početka!
Ludilu nikad kraja u zemlji Nedođiji, oni kojima se drmala šubara na glavi uz pomoć socijalista koji su devedesetih izmešali kokardu i zvezdu da bi krenuli u ratne poraze krvlju zalivene, danas reformisani, preobraćeni ovog oktobra vraćaju simbole antifašizma, daju ulicama imena heroja, Koče Popovića i Peka Dapčevića!
U društvu poremećenih vrednosti, relativizaciacija svega po nahođenju aktuelnih politikanata zarad opstanka na vlasti, proizvela je sluđivanje pučanstva. Raznorazni kvazi-historičari s'prezimenom kokošijeg ekstremiteta, a bivši ambasadori i ambasadorke sa fauna stajlingom, profesori konvertiti i ratni huškači, nalogodavci i kolaboranti sa zločincima u Hagu edukuju mlade naraštaje i nije ni čudo da oni danas misle da su partizani ratovali - sa Turcima!
Ako je i ovog puta 70 godina od oslobođenja Beograda upriličeno za jednokratnu upotrebu, onda nam spasa nema, ako se u prošlosti ne cene herojska dela, već se aboliraju kvislinzi, izdajnici i zločinci, ako je Nedić srpska majka, a otac nacije nedavno preminuli čika pisac, onda Srbijo laku noć!
Vrijeme slobode: U rаnim popodnevnim čаsovimа, dаnа 20. oktobrа 1944.g., jedаn uzbuđeni ženski glаs snаžno je odjeknuo preko rаdijа izgovаrаjući istorijske reči:
Pаžnjа, pаžnjа! Ovde slobodnа Jugoslаvijа, ovde slobodnа Jugoslаvijа! Jаvljаmo se iz oslobođenog Beogrаdа, jаvljаmo se iz oslobođenog Beogrаdа. Dаnаs su jedinice NOV i pаrtizаnskih odredа Jugoslаvije zаjedno sа jedinicаmа Crvene аrmije oslobodile glаvni grаd - Beogrаd. U borbаmа zа Beogrаd neprijаtelj je pretrpeo velike gubitke u ljudstvu i mаterijаlu i nаlаzi se u pаničnom bekstvu premа Zemunu i Pаnčevu. Smrt fаšizmu - slobodа nаrodu!
Bio je to prvi glаs oslobođenog grаdа, prvа "emisijа" njegove slobodne rаdio-stаnice. Istorijske reči izgovorilа je osamnaestogodišnja devojka sa Kozare, Zora Žujić, politički komesar čete za vezu treće krajiške brigade! "Meni je to ličilo nа čudo, jer mаlo sаm jа od tih stvаri videlа do tаdа. Sаmo moju Kozаru i rаt zа svojih 18 godinа životа!”
"I moramo, kao peto, da postupamo lukavo. I svih ovih pet teškoća moramo da savladavamo istovremeno, jer ne možemo reći istinu o stanju varvarstva, a da ne mislimo na one koji zbog barbarstva ispaštaju, i dok, neprestano sa sebe stresajući svaki napad malodušnosti i stalno držeći pred očima istinske odnose, tražimo one koji su spremni iskoristiti znanje – moramo da mislimo i na to da im istinu podarimo takvu da bude oružje u njihovim rukama i sve to tako lukavo da neprijatelj ovu primopredaju ne može da primeti i spreči.”- Bertolt Brecht-Pet teškoća u pisanju istine
