“Rovernet” se održavao tokom septembra na Islandu, 40 km od Rejkjavika.
“Roveri” se različito definisu u svakom savezu, uglavnom po godištu. Negdje su to izviđači stariji od 16, a negdje i do 29 godina starosti. U SICG nemaju rovere kao grupu – oni stariji od 18 godina su “brđani”, a u okviru te grupe postoje mlađi i stariji brđani.
Na Islandu je bilo prisutno 25 članova evropskih skautskih saveza, a glavni cilj ovog okupljanja koje se organizuje jednom godišnje je osnaživanje saradnje između evropskih saveza, u cilju razvoja rovera u Skautizmu.
Masoničić ističe da je prisustvo SICG na ovom događaju bilo veoma značajno, jer se na veoma lak način pruža pristup informacijama o tome kako funkcionišu strani savezi iz prve ruke.
“Ljudi na značajnim pozicijama u svojim savezima su prisutni, lako dostupni, raspoloženi za priču, voljni da pomognu oko bilo čega. Meni se najviše dopao islandski način rada, prema kom postoje tri grupe rovera. Prva grupa su oni koji se pripremaju za priključenje nacionalnom ‘search and rescue’ timu. Drugu grupu čine oni koji se pripremaju za rad u savezu, dok treću, meni omiljenu, čine oni koji putuju i uživaju (stvarno su tako podijeljeni). Drugog dana smo imali prezentacije vezane za to u kojem se pravcu kreće omladinska politika u Evropi i kako izviđači moraju da reaguju na to ako želimo da budemo u korak sa vremenom”, objašnjava Masoničić.
U otvorenim diskusijama na Rovernetu bilo je riječi o mogućnosti održavanja Balkanske smotre izviđača, a na kraju je upriličena prezentacija “Islandskih spasilaca”, koji svoju misiju sprovode “24 sata dnevno, sedam dana u nedjelji”, besplatno.
“Oni ne pomažu samo na teritoriji Islanda, već često imaju i međunarodne misije o trošku islandske vlade, poput one na Haitiju. Posebno mi je bilo drago što ih poslodavci puštaju sa posla kada god je potrebno, bez ijednog prigovora, i uz punu platu, jer se znaju prioriteti, a svakako da je život svakog stanovnika Islanda prioritet. Trebali bi to da imamo na umu kad nas ‘iznenade’ snijeg u februaru i požari u avgustu. Ostvario sam kontakt sa velikim brojem predstavnika evropskih saveza, dobio potrebne informacije, sada predstoji rad na programima. U narednom periodu će se pokazati koliko naš savez ima kapaciteta da realizuje sve što je potrebno da konačno stanemo na noge. Nadamo se da će konačno naše jedinice ući u sastav ekipa zaštite, čije je formiranje planirano prije nekoliko godina”, zaključuje Dušan Masoničić.
Ž.M.
