Kvantni vakuum je potvrđeno stanje u mikrofizici. Standardni model fizike čestica i polja predviđa njegovo postojanje, i bez kvantnog vakuuma uopšte ne funkcioniše, a i potvrđen je u nizu eksperimenata. Ako zamislite atom kao mali sunčev sistem, gdje oko jezgra kruže elektroni, orbita elektrona zavisi od kvantnog vakuuma. On utiče na njih. Pokušaj da se taj kvantni vakuum iskoristi za objašnjenje gravitacionih efekata u kosmosu prošli su neuspjehom jer su predviđeni efekti milijardama puta jači nego što opažamo u kosmosu, objašnjava Hajduković u razgovoru za Portal Analitika.
Ako se ispostavi da je njegova teorija kvantnog vakuuma tačna, a astronomi mu potvrde predviđanja, fizičar Dragan Hajduković, rođeni Cetinjanin, riješio bi probleme teorijske fizike već tri decenije zapetljane supersimetričnim teorijama. Pobornici tih teorija, jedna armija od preko tri hiljade naučnika, tvrdi da je Hajdukovićeva teorija netačna.
-Rekao sam im, tim “supersimetričarima”, da ja ne znam unaprijed da je moja teorija tačna ali - kako vi unaprijed znate da je pogrešna, kaže Hajduković u razgovoru za Portal Analitika.
Astronomska posmatranja otkrila su niz fenomena koji su bili i ostali potpuno iznenađenje i misterija za savremenu nauku. Nesposobnost fizike da objasni te fenomene, uz debakl supersimetričnih teorija koje su vladale posljednjih 30 godina, doveli su teorijsku fiziku do najveće krize u njenoj istoriji.
Naučnici su ustanovili da se kosmos konstantno širi, a da udaljenost među galaksijama postaje sve veća i veća. Dvije galaksije kao Andromeda i Mliječni put se približavaju.
-To je iznenađenje isto tako kao kada kamen bačen u vis, umjesto da se pod silom gravitacije vrati i padne na zemlju, nastavi da se kreće u vis sve brže i brže, kao da ga nešto gura. Ne znajući šta je to, naučnici su rekli - tamna energija. Mi očekujemo da će se fluid tog tipa otkriti vremenom, ali čestice antimaterije i tamna energija do danas nijesu detektovane, objašnjava Hajduković, koji je boravio u Podgorici kao gost Dana nauke.
Hajduković dodaje da - ako su u pravu naučnici koji zastupaju stav da energija i tamna materija mora „zauzimati“ preko 95 odsto, a da materija poznata fizičarima, sastavljena od kvarkova i leptona čini manje od 5 odsto - onda to znači da su ljudi napravljeni zaista od egzotičnih čestica, te da je čovjek nešto zaista jedinstveno.
Tamna energija i materija: Gravitacija kakvu znamo na osnovu radova Ajnštajna i Njutna, perfektno je potvrđena u okviru Sunčevog sistema. Ali, na većim udaljenostima, ili u malim svjetovima kvarkova, te teorije daju pogrešne rezultate.
-Sad se postavlja pitanje, zašto je gravitaciona sila jača na većim udaljenostima? Naučnici su rekli: mora biti da je jača zato što postoji neka nevidiljiva materija. Ideja je da se zvijezde nalaze u nekom halu, kao svojevrsnom oreolu tamne materije. Postoji ogromna lopta tamne materije u čiji su centar uronjene zvijezde. Pošto imate dodatnu materiju, gravitacija je jača. Koliko jača? Onoliko koliko vam treba da bi polje bilo dovoljno jako - dodaje Hajduković.
Treći problem je stav da su čestice materije i antimaterije u svim procesima stvaranja u jednakim količinama. Postavlja se pitanje - ako je proces stvaranja simetričan, zašto nigdje ne primjećujemo antimateriju? Nemogućnost da se objasne ovi fenomeni, bez uvođenja tamne materije, energije, ili nekog drugog nepoznatog uzroka, stvorila je probleme fizici.
Sagovornik Portala Analitika nudi novu, kako to naučnici vole da kažu, “elegantnu” teoriju. Možda teorija „kvantnog vakuuma“ zvuči egzotično, ali Hajduković ohrabruje da se naučni koncepti mogu objasniti široj publici jer, je kako je govorio Ajnštajn – ako teoriju ne možeš objasniti petogodišnjaku, onda je ne razumiješ dovoljno dobro.
-Kvantni vakuum je potvrđeno stanje u mikrofizici. Standardni model fizike čestica i polja predviđa njegovo postojanje, i bez kvantnog vakuuma uopšte ne funkcioniše, a i potvrđen je u nizu eksperimenata. Ako zamislite atom kao mali sunčev sistem, gdje oko jezgra kruže elektroni, orbita elektrona zavisi od kvantnog vakuuma. On utiče na njih. Pokušaj da se taj kvantni vakuum iskoristi za objašnjenje gravitacionih efekata u kosmosu prošli su neuspjehom jer su predviđeni efekti milijardama puta jači nego što opažamo u kosmosu, objašnjava Hajduković u razgovoru za Portal Analitika.
Postavlja se pitanje, zašto teorija kvantnog vakuuma, koja se pokazala perfektnom u mikrokosmosu, daje tako pogrešan rezultat kad je primijenjena na gravitaciju. Dr Hajduković kaže da je to stanje ljudskom razumu nepojmljivo. Ali, ne treba smetnuti s uma da je čovjeku dosta toga nerazumljivo, ali postoji.
-Našoj logici mnoge stvare nijesu prihvatljive, tako da postojanje kvantnog vakuuma nije ništa nelogičnije od postojanja ove materije, sem što smo mi na nju navikli, dodaje sagovornik Portala Analitika.
Rješenje Hajdukovića: Kvantni vakuum popularno možemo opisati kao okean u koji smo uronjeni. U tom okeanu neprekidno, kao svici u toku noći, zatreperi par čestica i antičestica. Pojave se i nestanu. Za desetohiljaditi dio milijarditog dijela milijarditog dijela sekunde. To je toliko malo vremena da ih naučnici mogu detektovati, mogu uhvatiti njihove efekte.
-Zato ih zovemo virtuelni parovi čestica i antičestica. Svi znaju da postoje pozitivna i negativna naelektrisanja. I znamo da se naelektrisanja istog znaka odbijaju, a različitog privlače. Isto tako imamo i magnete, sjeverni i južni pol. Ali, za gravitaciju mislimo da ne postoje dvije vrste gravitacionog naboja. U ubjeđenju smo da sve pada na dolje, jer to stalno gledamo. Pa tako materija stalno privlači materiju, a ne znamo da li materija privlači antimateriju ili je odbija. Naučnicima nije poznato, ali je moguće da se materija i antimaterija odbijaju. Ako je to tačno, onda biste mogli govoriti i o pozitivnom i negativnom gravitacionom naboju, objašnjava Hajduković.
Njegova teorija zasniva se na tome da čestice i antičestice imaju gravitacioni naboj suprotnog znaka. Kao nekom čarolijom, kad se to ubaci u jednačine postojeće fizike, računi daju dobar rezultat.
-Može biti koincidencija ali, ako funkcioniše za tamnu materiju, tamnu energiju, ako daje objašnjenje zašto materija dominira nad antimaterijom, onda ne može biti samo koincidencija, smatra naš naučnik.
Naučna „inkvizicija“: Istraživanje pogrešne ideje nije gubljenje vremena, kaže Hajduković.
No, i u svijetu nauke, kao i u svakom drugom, ima klanova, a kad dodate i velike sume novca, igra se već zasniva na drugačijim principima.
-Supersimetrične teorije se razvijaju već 30 godina i niko ništa drugo nije radio. To je armija od 3.000 briljantnih ljudi, koji odlično poznaju fiziku, ali su gušili svaku alternativnu ideju. Pošteno govoreći, njihov odnos se po duhu ne razlikuje od inkvizicije. Zašto? Katolička inkvizicija je imala propisanu istinu. Istina, odstupanje od istine, u teorijskoj fizici, nije zločin, ali ugrožava nečije finansijske interese, iskreno govori Hajduković u razgovoru za Portal Analitika.
CERN se priprema da gradi novi akcelator dužine 100 kilometara. Ako ugrožavate projekat od 20 milijardi eura, i naučnike koji rade na tome, onda nijeste dobrodošli.
-Ja sam imao dvije sreće. Prva, eksperimenti su relativno brzo eliminisali supersimetrične teorije. Oni su očekivali da će veliki akcelerator biti trijumf supersimetrije, a on se pretvorio u trijumf - standardnog modela fizike. Druga sreća je ta što sam brzo shvatio da ne mogu dobiti rat protiv armije od 3.000 ljudi, pa sam se okrenuo drugoj interesnoj grupi, a to su astronomi, koji dan i noć, bez ikakvog plana, posmatraju nebo i bilježe svaki detalj. Onda sam rekao, čujte - kad već sve i svašta posmatrate, vidite da li možete da vidite i ovo, šali se Hajduković.
Medijski navodi da će, ako se teorija ispostavi tačnom, to biti naučna revolucija, Hajdukovića ipak „brine“ u jednom dijelu.
-Kao naučniku, imponovalo bi mi da moja teorija bude dio istorije nauke. Ali, kao čovjeku koji bi želio da starost provede mirno na Cetinju, bojim se da bi život mogao da se završi kao u Gaeti, kroz smijeh odgovara naučnik, koji otvoreno, bez elitističkog pristupa, razgovara o ovako “visokim” temama.
Oslanjaj se na maštu: Hajduković smatra da ono što nemaju ostali naučnici u CERN-u, a crnogorski imaju u izobilju. To je - imaginacija.
-Razmišljao sam, u čemu sam ja bolji. Gledam Džona Elisa, briljantnog matematičara, fizičara. Da li sam bolji od njega? Ne. Da li sam inteligentniji? Pa vjerovatno ne. Da li znam fiziku bolje od njega? Ne. Ono u čemu mi njih nadmašujemo je - imaginacija. Mašta je zaista važnija od znanja. Jer, u trenutku kad više ne možemo da se oslanjamo na zdrav razum, kada eksprimenti ne govore kuda da idemo, onda je važno da razmišljaš imaginativno i bez ograničenja, poručuje Hajduković.
Hajduković je godine proveo u istraživanju svemira, nesagledivog, neuhvatljivog. Naravno, ne smatra to uzaludnim.
-Neki kažu da je astronomija nauka pesimizma, jer nam pokazuje koliko smo sićušni u kosmosu. A ja, kao nepopravljivi optimista, kažem da je astronomija nauka o optimizmu, jer pokazuje da smo, tako maleni, sposobni da saznajemo veliki kosmos, kaže Hajduković i dodaje da se čovjek ne treba uobraziti i da uvijek mora imati na umu da je samo jedna sekunda naspram - milijardu godina.
Aleksandra STANKOVIĆ
