(Iz Beograda za Portal Analitika)
Strah da bi kineska ulaganja mogla ponovo podeliti Evropu na istočnu i zapadnu - ali i veći prodor Kine na tržište EU preko najavljenih investicija - neki su od razloga zbog kojih se predstavnici EU još uvek nisu izjasnili o predstojećem decembarskom samitu 16 zemalja Centralne I Istočne Evrope i Kine koji će se održati u Beogradu.
Uprkos takvom stavu EU na sastanku će učestvovati premijeri 11 država članice Unije: Rumunije, Bugarske, Češke, Hrvatske, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Slovenije i Mađarske, kao i pet koji čekaju na pridruženje: Srbije, Crne Gore, Albanije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
(Ne)realna očekivanja: U Srbiji je gotovo sa oduševljenjem primljena vest da će kineski premijer Li Kećijang posle 28 godina ponovo doći u
Što se regionalnih projekata tiče Kinezi su zakupili grču luku Pirej na 35 godina i zbog toga žele da svoje investicije usmere ka zaleđu te luke odnosno u interesu im je modernizacija koridora 10 na kojem se nalazi i izgradnja brze pruge Budimpešta –
Inicijativa za potpisivanje ovog ugovora potekla je od madjarskog premijera Viktora Orbana čiji je predlog na samitu u Bukureštu, prošle godine, podržao tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić.
Kina vs EU: Međutim, tada - kao i na prvom samitu jugoistočne Evrope i Kine, koji je održan u Varšavi 2012. godine - EU je upozorila države učesnice da ne smeju kršiti regulatorne propise Unije prilikom zaključivanja ekonomskih sporazuma sa Kinom. Uprkos takvim upozorenjima nerazvijenije članice Unije i one koje su na putu pridruživanja rado sarađuju sa Kinom, ali uglavnom pod uslovima koje diktira Kina pa se najčešće radi o kreditima, a ne o koncesijama.
Zbog toga pojedini ekonomisti u kineskom investicijama vide i eventualne nepovoljne strane po srpsku privredu jer bi srpska strana za ovu prugu trebalo da idvoji oko 900 miliona evra.
Krediti ili koncesije: Uz opasku da svako ulaganje treba pozdraviti, ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da bi za finansiranje pruge Beograd-Budimpešta idealan način bila koncesija ali da postoji opasnost da taj projekat bude finansiran kreditom.
Nikolić je objasnio da u koncesiji sav rizik rentabilnosti projekta pada na koncesionara pa zato Kinezi do sada nijednom nisu pokazali zainteresovanost za koncesiju jer ne žele da preuzmu rizik da pruga bude isplativa kao i da su pruge malo gde rentabilne.
“Kina je jedino ponudila kredit, nikada koncesiju", ponovio je već nekoliko puta ekonomista Mahmut Bušatlija. Uz opasku da je Srbija prezadužena do guše u odnosu na Madjarsku. Bušatlija kaže da je za sada jedino izvesno da će se u Beogradu održati samit 16 zemalja i da Srbiji nije lako naći način na koji će se finansirati ta pruga.
Put svile: O tome da su kineski uslovi nepovoljni govorio je i dr Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, bivši diplomata koji se bavi i odnosima Kine i Srbije. Upozoravajući da ruski i kineski novac nije donacija i pomoć već kredit i da sve nije tako povoljno kao što političari često predstavljaju Simić kaže da je Srbija svesna da u narednih pet godina neće postati članica EU pa to vreme mora biti ispunjeno finansijama, a sada je to kineski i ruski novac.
-Vučić nije jedini koji to radi, to pokušavaju sve zemlje zapadnog Balkana. Svi su oduševljeni kineskim i ruskim parama jer evropske skoro videti nećemo, naveo je Simić.
Objašnjavajući da kineski interesi u regionu zapravo povezuju Kinu sa EU, Simić kaže da je Kina je u svom programu u 12 tačaka definisala svoju politiku prema zemljama Istočne Evrope i najavila niz mera medju kojima je i investicioni paket od 10 milijardi dolara za te zemlje. Tim merama ona zapravo sprovodi i svoju strategiju "Put svile" koja znači prelazak sa mora na kopno, a tačka od koje polazi je grčka luka Pirej.
-Kina bi želela, zapravo, da svoje investicije usmeri na zaledje Pireja. Vučić je upravo pomenuo da je o tome bilo reči. Ne samo pruga Budimpešta-Beograd, nego i kompletna modernizacija Koridora 10. Znači, politika prema istočnoj Evropi i generalna politička orijentacija Kine ide upravo u tom pravcu i čini mi se da tu naišla na dobar odziv", konstaovao je Simić.
Sa druge strane, partnersvo sa istočnom Evropom Kini omogućava pristup važnim lukama u Rumuniji (Konstanca) i Burgas u Bugarskoj preko kojih može da izvozi svoje proizvode, jer zemlje regiona imaju fleksibilnije propise prilikom zapošljavanja i fleksibilniju viznu politiku nego zapadna Evropa.
Kineski put ka Jugoistočnoj Evropi: Odmah nakon prošlogodišnjeg samita u Bukureštu čule su se ocene da je kineska ekonomska ekspanzija u zamahu ali i da njihova ekonomija može da se širi ka zapadu, a jugoistočna Evropa je za Kinu važna zbog povezanosti sa EU.
Objašnjavajući tu povezanost analitačari su navodili da zemlje CEFTA sa kojima Kinu povezuje Srbija omogućavaju Kini odredjene ekonomske povlastice.
Pored toga, na inicijativu Kine u februaru je u Zagrebu otvorena kancelarija koja će raditi na privlačenju kineskih investicija u sve balkanske zemlje. U Crnoj Gori će se iz kineskog kredita finansirati deo autoputa koji vodi ka Srbiji (deonica Mateševo – Smokovac), dok će se u Srbiji takodje finansirati deo tog autoputa od 50 kilometara (deonica Obrenovac – Ljig). Taj put se nalazi na koridoru 11 i on povezuje Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju rutom Bukurešt, Beograd, Bar,
Od zemalja članica EU Kina najveće investicije ima u Mađrskoj što je premijer Mađarske nekoliko puta istakao, a radi se o telekomunikacionim i informatičkim uslugama i hemijskoj industriji. Kinezi su u Rumuniji počeli izgradnju električne centrale, a Rumuni se nadaju da bi saradnja mogla da se nastavi i izgradnjom još dve takve centrale i dva nuklearna reaktora na jugu ove države. U Bugarskoj su otvorili pogon za montažu automobila.
Da li na uštrb ovih investicija ili zbog nepovoljne poslovne klime, kineske investicije su zaustavljene u nekim baltičkim zemljama koje će biti na predstojećem beogradskom samitu kao i u Poljskoj koja je posle Mađarske bila najveći trgovinski partner Kine u regionu.
Politika i interesi: Od ranih 90-tih godina kada je Mirjana Marković, možda najmoćnija osoba u establišmentu želela da stimuliše dolazak malih trgovaca iz Kine u Srbiju i tako demonstrira ideološku bliskost dve zemlje, pa do današnjih velikih planova za kineske investicije, predjen je veliki put. Međjutim, osnova ostaje ista – Kina nastoji da skrati puteve i smanji troškove za svoj ogroman izvoz na Zapad. Gladne svežeg novca, zemlje jugoistočne Evrope vide u toj kineskoj strategiji šansu za sopstveni ekonomski oporavak.
Vlada u Beogradu nastoji da u tom društvu bude posebna, pa otuda i neskriveno oduševljenje Aleksandra Vučića pozitivnim odgovorom koji je dobio od kineskog premijera Li Kećijanga na molbu da
Poznavaoci kažu da gde god premijer Kine otputuje da priča o biznisu, posle njega na to mesto stižu direktori stotinak velikih kompanija.
Violeta CVEJIĆ
