(Iz Skoplja za Portal Analitika)
Zajedničkim angažovanjem političkih partija, verskih poglavara pravoslavne i islamske konfesija, kao i nevladinih organizacija sprečena je, barem za sada, eskalacija nasilnih protesta u Makedoniji. Intervencija političkih lidera i verskih poglavara usledila je tek pošto su najavljeni kontraprotesti Makedonaca i kada se nadvila opasnost od otvorenog međunacioalnog sukoba na ulicama Skoplja. Iako je kasnilo za događajima, političko i versko angažovanje dalo je, za sada, neke rezultate.
Povod za nasilne ulične proteste u Skopju i Tetovu, koji su odmah dobili podršku u Prištini i Tirani - a proteste je organizovala i albanska dijaspora u više gradova u Evropi i SAD - bile su presude doživotnog zatvora za šestoricu pripadnika albanske nacionalnosti osumnjičenih za petostruko ubistvo Makedonaca. Povod za proteste nije bilo samo izricanje najstrožijih kazni, već, pre svega, činjenica da petostruko ubistvo kome je policija dala o kodno ime Monstrum, od samog početka prate mnoge kontroverze.
Uskršnji masakr: Svirepo ubistvo četvorice nedužnih mladića i jednog starijeg čoveka koji su ribarili na obali Smiljkovskog jezera, u jednom od predgrađa Skoplja duboko je potreslo i zavilo u crno Makedoniju. Svi ubijeni su bili makedonske nacionalnosti, a zločin koji se dogodio na Veliki četvrtak, aprila 2012.godine nazvan je i Uskršnji masakr. Zločin kakav se ne pamti u Makedoniji izazvao je zgražanje nevericu, ali i zabrinutost zbog mogućeg uticaja na krhke međunacionalne odnosa.
Četvorica mladića su brutalno likvidirani. Istraga je pokazala da su ubijeni u grupi, pucnjima iz neposredne blizine, iz tri različita oružja. Peta žrtva bio je sredovečni ribar je ubijen odvojeno, kasnije. Verovatno dok je pokušavao da pobegne od ubica, jer je bio svedok monstruoznog zločina.
Policija je posle dvadesetak dana intenzivne istrage saopštila je da je otkrila počinioce. Osumnjičena je, kako je tada navedeno, višečlana grupa sledbenika radikalnog islama i protiv njih su podnete krivične prijave za terorizam. Policija je tvrdila da ja zločin inspirisan radikalnim, političkim, islamom, a da je cilj počinioca bio da izazovu strah, neizvjesnosti i nesigurnosti, kod svih građana Makedonije bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.
Kontinuirani protesti: Kategorične tvrdnje policije da je petostruko ubistvo delo radikalnh islamista i verskih fanatika prate ovaj slučaj, počev od istrage, sve do kraja suđenja. Isto tolko vremena su prisutne rezerve, pa i otvorene sumnje - dela javnosti, medija, pa i nekih ekpserata kako u navedene motive tako i u činjenicu da su obezbeđeni čvrsti dokazi krivicu uhapšenih, osumnjičenih i na kraju osuđenih.
Odmah posle saopštavanja rezultata istrage i pritvaranja osumnjičenih u centru Skoplja - pod motom „Stop za montirane slučajeve“ - održan je masovan protest pripadnika albanske nacionalnosti. Organizatori i učesnici protesta još od tada tvrde da nisu uhapšeni pravi počinioci zločina. Kategorično su protestovali protiv ocena kojima se samo Albanci unapred proglašavaju ubicama, a svi islamski vernici poistovećuju sa političkim radikalizmom i verskim fanatizmom.
Prvi protest povodom slučaja Monstrum održan je 2012. godine, bio je masovan i protekao je relativno mirno, bez nekih većih incidenata. Tada je bio oštećen jedan automobil, razbijeno je desetak prozora, a stradao je i jedan bilbord. Kasnije je pred zgradom suda, za vreme dok je trajao proces, održano je nekoliko manjih proetsta koje je organizovala rodbina osumnjičenih.
Nasilje i kontraprotesti: Objavljivanje presude za koju se unapred znalo da može izazvati tenzije, bilo je povod za masovan i izuzetno nasilan protest početkom jula u centru Skopja. Došlo je do sukoba demonstranata i policije koja je bila prinuđena da upotrebi i vodene topove koje je nedavno nabavila iz Turske. Povređeno je nekoliko desetina policajaca i učesnika protesta, a privedeno 30 demonstranata.
Sukoba demonstranata i policije bilo je i narednog dana na protestu, koji je održan u Tetovu. Učesnici protesta sprečeni su da nasilno uđu u prostorije Demokratske unije za integraciju (DUI), na čijem je čelu Ali Ahmeti. Ova partija Albanaca je već 6 godina koaliconi partner u vladi. Učesnici protesta u Skopju i Tetovu nazivali su Ahmetija izdajicom.
Nasilni protesti Albanaca bili su povod da se i Makedonci preko socijalnih mreža organizuju na kontraprotest koji bi trebalo da se održi istog dana i u isto vreme sa najavljenim novim protestom Albanaca u Skopju. Već sama činjenica da je najavljen kontraprotest Makedonaca je dolivanje ulja na vatru poljuljane međunacionalne odnose. Iako je za kontraprotest Makedonaca izabrana odvojena lokacija, ne slučajno pred sedištem Vlade, lako je moglo doći do uličnih međunacionalnih sukoba. Usijane glave kojih ima na obe strane, u napetoj atmosferi nije lako zadržati i kontrolisati.
Podrška i reakcije: Nasilni protesti u Skoplju dobili su, gotovo istovremeno, podršku na Kosovu i u Alabaniji, što je dovelo do zahlađenja odnosa Makedonije sa ovim susedima. Protesti podrška zahtevima demonstranata u Skoplju održani su pred ambasadama Makedonije u Prištini i Tirani, a demonstracije je organizovala i albanska dijaspora u više gradova Evrope i u SAD.
Na protestima u Prištinini bila je zapaljena zastava Makedonije što je izazvalo zvaničnu reakciju Skoplja. Pretsednica Kosova Jahjaga je uputila izvinjenje i najoštrije je osudila vandalski čin paljenja državne zastave susedne zemlje. Makedonija je diplomatskim putem uputila protestnu notu.
Proesti Albanaca u Tirani nisu bili tako nasilni. Zahlađenje odnosa izazvala je izjava albanskog premiera Edi Rame. On je ocenio da su konflikti u Makedoniji posledica nesprovođenja Ohridskog dogovora i pozvao je međunarodnu zajednicu da domogne u implementaciji ovog dogovora kojim je završen oružani međunacionalni konflikt u Makedoniji 2001. godine.
Makedonska Vlada nije zvanično reagovala na izjavu albanskog premijera. Odgovorila je vladajuća VMRO DPMNE, na čijem je čelu premijer Nikola Gruevski. U partiskom saopštenju se albanski premijer, ne baš diplomatskim rečnikom, poziva da se ne meša u unutrašnje poslove. Poručeno mu je i da poseti područja u Albaniji u kojima žive makedonci i da se upozna sa njihovim neravnoparvnim položajem..
Zakasnela reakcija. Protesti u Makedoniji i tendencija zaoštravanja međunacionalnih odnosa izazvala je zabrinutu reakciju međunarodne zajednice. U zajedničkom saopštenju Evropska unija (EU), OEBS, NATO i ambasada SAD u Skopju uputili su apel građanima da se uzdrže od nasilja. Vlastima je poručeno da konstruktivno i kroz dijalog rešavaju probleme koji negativno utiču na međuetničke odnose u državi.
Zabrinuta reakcija međunarodne zajednice, ali i najava novih protesta i kontraprotesta izazvale su zakasnelu reakciju vladajućih struktura u Makedoniji. Zakasnelu, jer je bio očigledan pokušaj da se prvi protesti, ma koliko bili nasilni, prećute i minimiziraju. Mediji koji su bliski ili pod kontrolom vlasti vesti o sukobu demonstranata i policije u Skopju, kao po dogovoru, objavili su tek posle nevažnih događaja iz sveta.
Iako zakasneli, zajednički apel političkih lidera i poglavara Islamske verske zajednice i Makedonske pravolsvne cvrkve, ipak je doprineo je smirivanju situacije. Drugi protest pripadnika albanske nacionalnosti, prošao je bez nasilja. Nije održan kontraprotest Makedonaca. Situacija je smirena, ali je neizvesno do kada.
Upotreba nacionalizma: Protesti koji su pratili istragu za petostruko ubistvo i sudski proces ponovo su poljuljali međunacionalne odnose u Makedoniji. Obnovljena su strahovanja i zabrinutost da se ne ponove oružani međunacionalni sukobi iz 2001. godine.
Priadnici albanske nacionalnosti najavljuju da će protestvovati sve dok se ne ispravi sudska nepravda i ne oslobode oni koji su nevino i bez dokaza osuđeni za ubistva koja nisu počinili. Njihovi protesti nisu jednosmjerni, budući da kritike upučuju i partiji albanaca DUI koja je već šest godina koalicioni partner u vlasti.
Kritike se s pravom upućuju na adresu makedonske i albanske partija koje su koalicionoj vladi, budući da obe koriste, tačnije zloupotrebljavaju i pothranjuju nacionalizam, kako bi ostali i učvrstili se na vlasti. Primera ima podosta, a najnoviji je iz vremena kampanje za vanaredne parlamentarne izbore, održane u aprilu ove godine. Partije VMRO DPMNE i DUI i njihovi lideri, koji su ponovo koalicioni partneri u vladi, nacionalističkim porukama i sloganima tražili podršku elektorata.
Nadnacionalni protesti: Zato su se, ne slučajno na protestima Albanaca poručivalo da bi i Makedonci i Albanci trebalo da - protestvuju zajedno. Navodno: policisko-sudska nepravda zbog koje su Albanci izašli na ulice nema nacionalnost. Isto je sa siromaštvom, po kome je Makedonija među prvima u svetu i lider u regionu, kao i sa samovoljom vlasti ukidanjem dekomokratije kao i sa drugim problemima koji tište sve građane Makedonije, bez obzira na veru i nacionalnost.
Analitičari, u izjavama učesnika protesta da bi «i Makedonci trebalo da budu sa nama»; da «siromaštvo i nezaposlendost nisu monoetnički»; da su svi građani jednako «zarobljenici nepravednog sistema», vide protest i protiv vlasti i protiv inistitucija sistema. Neki od njih ne isključuju mogućnost da ovi protesti prerastu u masovno nadndnacionalno, socijalno motivisano, neadovoljstvo. Pripadnici albanske nacionalnsti najavili su da će i dalje održavati mirne proteste.
Posle nasilnih protesta i najava kontraprotesta nad Makedonijom se ponovo nadvio taman oblak nacionalizma. Ukoliko vladajuće partije i Makedonaca i Albanaca ne promene svoj pristup prema međunacionalnim odnosima i ne angažuju se odgovorno na sprovođenju Ohridskog dogovora, neizbežan je novi nalet nacionalizma koji će biti još tamniji i teži.
Risto POPOVSKI
