Iako se odnosi Srbije i Rusije češće posmatraju kroz prizmu političkih interesa, suštinski odnos Srbije i Rusije u posljednje dvije godine poprilično je izmijenjen. Otkako je potpisan Briselski sporazum, uticaj Rusije u kosovskom problemu je manje značajan. Težište odnosa između Moskve i Beograda se sve jasnije ogleda u ekonomiji. Izvor „Blica“ iz diplomatskih krugova to objašnjava jednostavno: “Moskva ima svoja potraživanja i moguća neslaganja nisu politička, već isključivo ekonomske prirode”.
Poslije okončane dvodnevne posjete Rusiji, premijer Aleksandar Vučić rekao je da je postigao dosta i da je riješeno više pitanja, ali je odbio da navede u čemu se Beograd i Moskva ne slažu.
Međutim, kako “Blic” saznaje, ruski zvaničnici ne pristaju da se „fijat“ uvozi bescarinski i ovaj svoj stav su jasno i iznijeli i nisu htjeli da revidiraju ni u posljednje dvije godine.
- Stav zvaničnika u Moskvi je da Rusija puno ulaže u svoju automobilsku industriju i za njih bi bilo loše da omoguće bescarinski uvoz. Ovaj stav je takav bio od početka i malo je moguće da se promijeni i suštinski - kaže izvor “Blica”.
Premijer Srbije Vučić rekao je da neće biti lako da se sporazum o slobodnoj trgovini proširi i na sir. Prema saznanjima “Blica”, Rusi ne pristaju na nekoliko namirnica - sir, šećer, cigarete i vino. Izvor „Blica“ kaže da su to za Moskvu osetljivi proizvodi i nije samo razlog zaštita domaće proizvodnje.
- Bitan razlog je što bi svaka izmjena bescarinskog režima podrazumijevala da se traži pristanak članica Evroazijske unije, u ovom slučaju Kazahstana i Belorusije, da pristanu na to. Od 1. januara bi na promjenu bescarinskog režima trebalo da pristanu i buduće članice takozvanog evroazijskog saveza - kaže izvor “Blica”.
Nesaglasje između Moskve i Beograda je i oko rudne rente. Premijer Vučić je najavio formiranje radne grupe oko ovog problema.
- Prosječna rudna renta u Rusiji je 12 odsto. Rusi se za izbjegavanje povećanja plaćanja rudne rente pozivaju na ugovor potpisan oko NIS-a i oni ne pristaju na veći procenat. Srpska strana pokušava da izdjejstvuje da to nije osnov. Ostaje da se vidi šta će se uraditi oko radnih grupa koje su najavljene - kaže “Blicov” sagovornik, strani diplomata.
Srbija i Rusija moraju da pronađu način i za regulisanje dugova, među kojima prednjači dug „Srbijagasa“ sa 265 miliona eura i „Petrohemije“ oko 220 miliona eura. Beograd treba da ih vrati, a Moskva eventualno pristane na prelamanje dugova. Prema saznanjima “Blica”, kada je reč o dugovanjima u igri je za poravnanje EPS. Međutim, zbog monopola koji Rusi imaju u Srbiji nad energetikom, sve su manje šanse da to tako i bude.
(blic.rs)
