Kako javlja Javni servis u Crnoj Gori dozvoljeni minus tekućeg računa i kreditnih kartica ima oko 100.000 građana i njihova dugovanja su čak 60 miliona eura. Kamata na takvu vrstu kredita se kreće i preko 20 odsto.
Analitičar Vasilije Kostić kaže da je očekivano što se na ombudsmanov pozi javilo tek pet banaka, te da nije dobro uticati na politiku kamatnih stopa.
„Dok god kamatni rizik bude vrlo visok, ili na tom nivou na kome jeste, ne treba očekivati značajnije smanjenje kamatnih stopa u bilo kom vidu kada je u pitanju bankarsko poslovanje“, smatra Kostić.
Visok novi nevraćenih kredita, velika zaduženost privrede i stanovništva, sistemski rizik države, ključni su argumenti u formiranju cijene novca kaže sagovornik Javnog servisa.
Kostić dodaje da se visok nivo nepovjerenja da kredit neće biti vraćen reflektuje kroz visoku ili višu kamatnu stopu.
Ipak bankarski ombudsman Halil Kalač ima druge argumente koji su na strani manjih kamatnih stopa.
„Zašto su takva tržišna kretanja i tako visoke cijene kada postoji suficit likvidnosti u bankarskom sektoru Crne Gore? Kada je cijena solventnosti iznad poželjnog i optimalnog? Kada banke profitabilno posluju?“, pita se Kalač.
Izvor i foto: rtcg.me
