Revolucionarana odluka resornih ministara preti da značajno promijeni sliku genetski modifikovanih biljaka na evropskim poljima. Okupljeni u Luksemburgu, ministri EU u čijem portfelju je zaštita čovjekove okoline, posle petnaest godina natezanja i četiri godine pregovaranja, saglasili su se u četvrtak popodne da prerogative o zabrani uzgajanja GMO prepuste svakoj članici.
Vlasti mnogih država u tome vide priliku da više ne zavise od briselske administracije da bi svoje građane zaštitili od eventualnih opasnosti po zdravlje od ovakvih kultura. Borci protiv genetski modifikovane hrane kažu da su paragrafi kontradiktorni i da upravo sada, ovako, otvaraju mogućnost za dalje širenje GMO na Starom kontinentu.
Do sada, države članice su mogle da zabrane uzgajanje GMO na svojoj teritoriji samo posebnom procedurom, pozivajući se na uticaj po zdravlje i okolinu, na osnovu naučnih dokaza. Evropska komisija bi poslije zelenog svjetla evropskih vlasti za bezbjednost hrane dozvoljavala uzgajanje ovakvih biljaka, ali bi to bilo stopirano nedostatkom kvalifikovane većine na Evropskom savjetu, i ta blokada je trajala beskonačno.
Nacrt nove direktive predviđa da svaka zemlja upravlja svojom sudbinom. Više nisu potrebni naučni radovi, dovoljni su etički i sociološki argumenti ili politika "zelenog plana", pa da država zabrani GMO, bez straha od sankcija iz Brisela. Što se tiče dozvola za uzgajanje, one i dalje ostaju u evropskom domenu.
Evropski sud pravde već je presudama "pritisnuo" Evropsku komisiju koja, tako, nije imala mnogo manevarskog prostora. Ova odluka "po mjeri", mogla bi da stavi tačku na predugu i tešku debatu koja traje u evropskim krugovima, ali je daleko od toga da je sve zadovoljila.
"Zeleni" se protive, iako im promjena direktive. Smatraju da je sve samo formalnog karaktera i da će se na ovaj način otvoriti vrata za širenje GMO. Ističu da nije stvorena jaka pravna osnova za zabranu ovih kultura. "Zeleni" poručuju da je, i pored ograničenog uzgoja, čak 51 vrsta prisutna u Evropi kroz uvoz.
Inače, ukoliko kontingent sadrži manje od 0,9 odsto genetski izmijenjenog sjemena, po važećim evropskim zakonima ne smatra se kao GMO. Zato francuski europoslanik Žoze Bove kaže da je samo reč o "iluziji dobrog rješenja".
Sada svoju riječ treba da kaže novi saziv Evropskog parlamenta. Odluka bi najranije mogla da bude doneta početkom sljedeće godine.
Španija kolo vodi
Na evropskim poljima trenutno se uzgaja samo jedan GMO, američki kukuruz "Monsanto 810". Daleko najveći uzgajivač je Španija, koja ima zasejanih 132.000 hektara. Portugalija pod ovom kulturom ima 9.000 hektara, a Češka 3.000. Ovaj kukuruz otporan na insekte uzgajaju još Slovačka i Rumunija. Od 1998. do danas bile su dozvoljene još dve vrste kukuruza i jedna krompira, ali se njeisu održale. Sada se sprema dozvola za još jedan GMO kukuruz iz laboratorija "Pionira", pod oznakom TC1507, i pored toga što se tome usprotivilo 19 zemalja. Za su bile Španija, Velika Britanija, Švedska, Finska i Estonija, a uzdržale su se Nemačka, Belgija, Portugalija i Češka, što je bilo dovoljno da izostane kvalifikovana većina za zabranu
